Каба

Каба (арап. „коцка“ или „уточиште ислама“) је централно светилиште ислама. Грађевина у облику коцке, дугачке око 11 m, а високе око 17 m. Она се данас налази у средини велике џамије у Меки. Представља киблу, тј. посебну тачку према којој се муслимани окрећу у време молитве. К. за муслимане представља средиште света, његов “пупак”. Сматрају да је она први што је Алах створио. По исламском веровању, изнад земаљске кабе налази се још седам небеских каба на седам небеса, и све оне стоје управо испод Алаховог престола који обилазе анђели малаика, па и људи на исти начин обилазе око овог камена.

Црни камен

У југоисточном делу грађевине уграђен је Црни камен, и он је најсветији предмет у Каби. За њега сматрају да је “камен темељац”, “десна рука Божија на земљи”. Муслимани према овом камену исказују велико поштовање, љубе га и додирују, нарочито током хаџилука. Иако се клањају камену, инсистирају на томе да су молитве овде изговорене упућене Алаху а не камену.

Изглед

К. има само једна врата, али је њен религијски значај више у спољашњости. Од црног камена се простире 2 m дугачак зид – мултзам који се протеже до улазних врата. Верници се на њега наслањају да би добили благослов. К. је најчешће покривена прекривачем – кисвом – начињеним од тешког црног платна са тракама на којима су извезени стихови из Курана. Око К. се налази гранитни плочник који се назива матиф. Насупрот угла у коме је уграђен црни камен, налази се зграда у којој је свети бунар Земзем, док се пред североисточним делом налази камен, за који се тврди да представља отисак стопала Аврама, кога муслимани сматрају градитељем кабе.