Мост у Рачи — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 17: | Ред 17: | ||
| материјал =[[челик]] |
| материјал =[[челик]] |
||
| датум = [[1934]] <br />* [[2007]] - [[2010]]<br />(доградња моста Европа) |
| датум = [[1934]] <br />* [[2007]] - [[2010]]<br />(доградња моста Европа) |
||
| отварање = 28. јун 1934. |
| отварање = 28. јун 1934. <br /> 6. септембар 2010. Отварање дограђеног моста "Европа" |
||
| архитекта = |
| архитекта = |
||
| инжињер = |
| инжињер = |
Верзија на датум 9. септембар 2010. у 17:22
Мост у Рачи Мост краљице Марије - стари назив Мост Европа (дограђени мост) | |
---|---|
Место | Сремска Рача Војводина Србија |
Функција | друмско-жељезнички мост |
Врста | решеткасти мост |
Карактеристике | |
Материјал | челик |
Дужина | око 380 |
Историја | |
Изградња | 1934 * 2007 - 2010 (доградња моста Европа) |
Отварање | 28. јун 1934. 6. септембар 2010. Отварање дограђеног моста "Европа" |
Мост у Рачи је назив за друмско-жељезнички мост на ријеци Сави између Босне и Херцеговине и Србије. На босанској страни савске обале налазило се село Босанска Рача, општина Бијељина, а на србијанској страни се налази село Сремска Рача, општина Сремска Митровица. Често се прави грешка у говору када се каже "Мост на Рачи" што асоцира да се мост налази преко ријеке Рача. У суштини, мост би требало да се зове брочански, јер се налази, као и садашња царинарница, дубоко у атару семберског села Бродац, али га је становништво, везало за Рачу - некадашњу лучку варош на Сави, која је нестала изградњом моста и гашењем луке[1].
Изглед моста
Мост је решеткасте конструкције, наслоњене на два стуба за чију су изградњу употребљени камени блокови, правилних облика. Ширина саобраћајне траке неодговара саобраћају у два смјера, јер је мост преузак за нормалан саобраћај.
Историја
Мост је изграђен 1934. године. У изградњи моста углавном су учествовали италијански радници[2]. Оригинално име моста које је тада добио било је "Мост Краљице Марије". Изградњом моста, читав крај Семберије и Мајевице успјешно је повезан са Србијом, а мост је нарочито користио руднику угља у Угљевику, који је захваљујући мосту могао веће количине да пласира корисницима (нарочито жељезници и ријечном бродарству). До тада, угаљ се из Угљевика пругом превозио до Босанске Раче, а из Босанске Раче посебно изграђеном жичаром преко Саве до Сремске Раче, и отуда даље на тржиште. Ова жичара је постојала до Другог свјетског рата када је срушена. У току рата срушен је и мост, али је после рата обновљен.
Мост је имао значај и у СФРЈ. Био је једина веза Семберије са Србијом. 1950. године пруга Босанска Рача - Бијељина се проширује на нормални колосјек и повезује се са Шидом преко овог моста. Све више на мосту доминира друмски саобраћај, док се жељезнички смањује, нарочито након укидања пруге Бијељина - Мезграја 1979. године (посљедња пруга уског колосјека у Европи). Од тада пругом само саобраћа шинобус Шид-Бијељина.
Почетком рата у БиХ, мост постаје веза између двије независне државе. На обје обале Саве долази царина и гранична полиција. У тешким ратним годинама, мост у Рачи постаје симбол шверца, који се у том периоду обављао и преко овог моста. 1995. године, након акције "Олуја", километарске колоне избјеглица из Крајине прелазе преко овог моста у Србију.
Мост је, захваљујући средствима међународне заједнице, након рата обновљен.
Јануара 2007. године, средствима Владе Републике Србије из Националног инвестиционог плана почела је изградња новог моста "Европа" поред постојећег моста.[3] За разлику од постојећег који је решеткаста конструкције нови мост је сандучастог попречног пресека са ширином од 11 метара и система је континуалног носача на три поља са распонима 125+150+125 метара, а ослоњен је на постојеће стубове старог моста који су приликом градње првог моста остављени шири да прихвате конструкцију будућег моста, што говори о визионарским особинама пројектаната моста.
Занимљивости
- Мост са граничним прелазом спомиње се у пјесми рок групе Забрањено пушење „Од историјског Авноја до избјегличког конвоја, преко Сремске Раче“, као и у турбо-фолк пјесми Боре Дрљаче „Плачи, мала, плачи, ост'о сам на Рачи...“