Митар Трифуновић Учо — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 14: | Ред 14: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Рођен је [[1880]]. године у селу Брвнику, код [[Шамац|Шамца]]. |
Рођен је [[1880]]. године у селу [[Брвник|Брвнику]], код [[Шамац|Шамца]]. |
||
Још у раној младости приступио је радничком покрету. С почетком [[Први светски рат|Првог светског рата]], мобилисан је од стране [[Аустро-Угарска|аустро-угарске]] војске и послат на [[Источни фронт]]. Росле заробљавања, у [[Русија|Русији]] је пришао радницима и учествовао у [[Октобарска револуција|Октобарској социјалистичкој револуцији]]. Из Русије је као добровољац отишао на [[Солунски фронт]]. |
Још у раној младости приступио је радничком покрету. С почетком [[Први светски рат|Првог светског рата]], мобилисан је од стране [[Аустро-Угарска|аустро-угарске]] војске и послат на [[Источни фронт]]. Росле заробљавања, у [[Русија|Русији]] је пришао радницима и учествовао у [[Октобарска револуција|Октобарској социјалистичкој револуцији]]. Из Русије је као добровољац отишао на [[Солунски фронт]]. |
Верзија на датум 22. септембар 2010. у 21:57
Шаблон:Народни херој М Митар Трифуновић - Учо (1880-1941), учесник Октобрске револуције, једна од најистакнутијих личности радничког покрета у Краљевини Југославији и народни херој Југославије.
Биографија
Рођен је 1880. године у селу Брвнику, код Шамца.
Још у раној младости приступио је радничком покрету. С почетком Првог светског рата, мобилисан је од стране аустро-угарске војске и послат на Источни фронт. Росле заробљавања, у Русији је пришао радницима и учествовао у Октобарској социјалистичкој револуцији. Из Русије је као добровољац отишао на Солунски фронт.
Године 1918. после завршетка рата и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, вратио се у Тузлу с чином наредника-водника српске војске. Био је један од истакнутих руководилаца и организатора радничког покрета у Босни и Херцеговини. На листи КПЈ изабран је, 1920. године, за народног посланика. Те године је руководио штрајком рудара, који је трајао три месеца и другим штрајком рудара, који је познат као „Хусинска буна“.
После Обзнане је ухапшен као посланик Комунистичке партије Југославије. По изласку из затвора наставља рад на стварању илегалних партијских организација и синиката. После проглашења диктатуре, 1929. године, поново је ухапшен и од Суда за заштиту државе, у Београду, осуђен на три године робије, коју је издржао у Сремској Митровици.
У току 1935. године стварао је организације Независних синдиката и руководио штрајком дрводеља. Нарочито се истакао у борби против фракционаштва унутар КПЈ. Власти Тузле су га интернирале у Босански Шамац, где је остао све до 1940. године.
Почетком 1941. године вратио се у Тузлу, где је живео и радио илегално. После неколико месеци откривен је, у стану једног рудара у Креки, ухапшен и 14. августа спроведен у логор Јасеновац, где су га усташе новембра 1941. године стрељале.
За народног хероја проглашен је 27. новембра 1953. године.
Литература
- Народни хероји Југославије, „Младост“ Београд, 1975. година