Хематит — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Хематит''', жељезов оксидни [[минерал]], [[кемијска формула]] α-Фе<суб>2</суб>О<суб>3</суб>, најстабилнији је и најраспрострањенији од свих [[жељезови оксиди|жељезових оксида]]. Име хематит изведено је од грчке ријечи "хаима" што значи крв, а односи се на црвену боју овог минерала. Хематит је главни члан [[Хематитова група|хематитове групе]] минерала коју чине четири минерала идентичне кристалне структуре с опћенитом кемијском формулом Р<суб>2</суб>О<суб>3</суб> гђе је Р = Ал<суп>3+</суп>([[корунд]]), В<суп>3+</суп>([[карелианит]]), Цр<суп>3+</суп>([[есколаит]]) или Фе<суп>3+</суп>. |
'''Хематит''', жељезов оксидни [[минерал]], [[кемијска формула]] α-Фе<суб>2</суб>О<суб>3</суб>, најстабилнији је и најраспрострањенији од свих [[жељезови оксиди|жељезових оксида]]. Име хематит изведено је од грчке ријечи "хаима" што значи крв, а односи се на црвену боју овог минерала. Хематит је главни члан [[Хематитова група|хематитове групе]] минерала коју чине четири минерала идентичне кристалне структуре с опћенитом кемијском формулом Р<суб>2</суб>О<суб>3</суб> гђе је Р = Ал<суп>3+</суп>([[корунд]]), В<суп>3+</суп>([[карелианит]]), Цр<суп>3+</суп>([[есколаит]]) или Фе<суп>3+</суп>. |
||
[[File:Hematite.jpg| |
[[File:Hematite.jpg|мини|хематид из САD'а]] |
||
== Кристална структура == |
== Кристална структура == |
||
Структура хематита темељи се на хексагонској густој слагалини [[кисик]]ових аниона (О<суп>2-</суп>) с двије трећине октаедарских шупљина попуњеним [[жељезо]]вим (Фе<суп>3+</суп>) катионима. Хематит кристализира у хексагонском кристалном суставу, просторна група ''Р''3''ч с параметрима јединичне ћелије ''а'' = 5.03 Å, ''ч = 13.74 Å. |
Структура хематита темељи се на хексагонској густој слагалини [[кисик]]ових аниона (О<суп>2-</суп>) с двије трећине октаедарских шупљина попуњеним [[жељезо]]вим (Фе<суп>3+</суп>) катионима. Хематит кристализира у хексагонском кристалном суставу, просторна група ''Р''3''ч с параметрима јединичне ћелије ''а'' = 5.03 Å, ''ч = 13.74 Å. |
||
Верзија на датум 2. октобар 2010. у 17:43
Хематит, жељезов оксидни минерал, кемијска формула α-Фе<суб>2</суб>О<суб>3</суб>, најстабилнији је и најраспрострањенији од свих жељезових оксида. Име хематит изведено је од грчке ријечи "хаима" што значи крв, а односи се на црвену боју овог минерала. Хематит је главни члан хематитове групе минерала коју чине четири минерала идентичне кристалне структуре с опћенитом кемијском формулом Р<суб>2</суб>О<суб>3</суб> гђе је Р = Ал<суп>3+</суп>(корунд), В<суп>3+</суп>(карелианит), Цр<суп>3+</суп>(есколаит) или Фе<суп>3+</суп>.
Кристална структура
Структура хематита темељи се на хексагонској густој слагалини кисикових аниона (О<суп>2-</суп>) с двије трећине октаедарских шупљина попуњеним жељезовим (Фе<суп>3+</суп>) катионима. Хематит кристализира у хексагонском кристалном суставу, просторна група Р3ч с параметрима јединичне ћелије а = 5.03 Å, ч = 13.74 Å.
Физичка својства
Боја му овиси о кристалности, а креће се од црвене за фини прах до сиве и црне за узорке већих кристала. Тврдоћа Хематита је од 5 до 5,5 на Мохсовој скали, а специфична тежина варира од 4,9 до 5,3, овисно о узорку.
Хематит је слабо феромагнетичнан материјал на собној температури. Испод температуре Мориновог пријелаза од 260 К магнетско уређење је антиферимагнетско, а изнад Цуриеве температуре од 956 К постаје парамагнетско. Тали се при температури од 1565 °Ц.
Литература
1. Р. М. Цорнелл, У. Сцхwертманн, Тхе Ирон Оxидес, Струцтуре, Пропертиес, Реацтионс, Оццурренце анд Усес, ВЦХ Публ. Цорп., Д-69451 Wеинхеим, Њемачка, 1996.