Крвна плазма — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: ht:Plasma (biyoloji)
м Бот Додаје: io:Plasmo
Ред 25: Ред 25:
[[hi:प्लाविका]]
[[hi:प्लाविका]]
[[hr:Krvna plazma]]
[[hr:Krvna plazma]]
[[io:Plasmo]]
[[ia:Plasma]]
[[ia:Plasma]]
[[is:Blóðvökvi]]
[[is:Blóðvökvi]]

Верзија на датум 10. октобар 2010. у 03:15

Крвна плазма, поред крвних ћелија, сачињава крв. То је безбојна, односно жућкастата течност. Крвна плазма је у ствари водени раствор неких органских и неорганских материја. Састоји се од 90% воде, док од неорганских материја доминира натријум-хлорид (NaCl) са око 0,8%, који и даје сланкаст укус крви. Такође садржи врло мале количине калцијумове и магнезијумове соли, мале количине шећера (око 0,1%), неке масне материје, хормоне, кисеоник и угљен-диоксид. У крвној плазми се налазе све материје ресорбоване из система за варење. Такође, 7% - 9% крвне плазме чине крвне беланчевине, које саме крвне ћелије стварају: албумини, глобулини и фибриноген. Албумини су раствориви у води и дају вискозност крви, имуноглобулини (или само глобулини) су такође раствориви у води, а стварају антитела у борби против болести, док фибриноген служи да се при повреди претвори у фибринску мрежу, нерастворљиву у води.