Михаило Ћуповић — разлика између измена
м Бот: Уклањање из категорије Категорија:Златиборска књижевност |
м ciscenje |
||
| Ред 2: | Ред 2: | ||
| име = Михаило |
| име = Михаило |
||
| презиме = Ћуповић |
| презиме = Ћуповић |
||
| слика = |
| слика = |
||
| опис_слике = |
|||
| текст_уз_слику = |
|||
| дан_рођења = 13. |
| дан_рођења = 13. |
||
| месец_рођења = септембар |
| месец_рођења = септембар |
||
| Ред 14: | Ред 14: | ||
| место_смрти = [[Чајетина]] |
| место_смрти = [[Чајетина]] |
||
| држава_смрти = [[Србија и Црна Гора]] |
| држава_смрти = [[Србија и Црна Гора]] |
||
| женски_пол = |
| женски_пол = |
||
}} |
}} |
||
'''Михаило Ћуповић''' (''Чика Ћупо''; [[Мокра Гора]], [[13. септембар]] [[1934]] — [[Чајетина]], [[13. септембар]] [[2004]]), је познати [[златибор]]ски пјесник. |
'''Михаило Ћуповић''' (''Чика Ћупо''; [[Мокра Гора]], [[13. септембар]] [[1934]] — [[Чајетина]], [[13. септембар]] [[2004]]), је познати [[златибор]]ски пјесник. |
||
Верзија на датум 12. октобар 2010. у 11:44
Михаило Ћуповић | |
|---|---|
| Датум рођења | 13. септембар 1934. |
| Место рођења | Мокра Гора, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 13. септембар 2004. (70 год.) |
| Место смрти | Чајетина, Србија и Црна Гора |
Михаило Ћуповић (Чика Ћупо; Мокра Гора, 13. септембар 1934 — Чајетина, 13. септембар 2004), је познати златиборски пјесник.
Живио је и радио у Чајетини, гдје је и умро 12. септембра 2004. године. Позната дјела су му збирке пјесама „И ја дижем два прста“, „Са извора Златибора“, „Увек заједно“, „Планина“, „Венац од ливадског цвећа“, „Хајде, деда, коњ ми буди“, „Најлепша је љубав поред реке“, драма „Немојте крвавити реку“, ратна драма „Ћутећи су говориле“ и монодрама „Земља“. Пјесме су му превођене и компоноване. Добитник је многих признања, међу којима је награда „Пјесници Републици“, расписана поводом тридесетогодишњице АВНОЈ-а у Јајцу.
За живота био је омиљен на свом родном Златибору и често је проглашаван највећим завичајним пјесником. Био је скроман и увијек добро расположен и насмијан. Волио је све људе, а највише дјецу, којима је посветио већи дио својих пјесама. Писао је и пјесме посвећене љубави, сељаку и људима, партизанској борби и своме завичају.