Помрачење Сунца

Потпуно помрачење Сунца

Помрачење Сунца је астрономска појава која се дешава када Сунце баца Мјесечеву сјену на површину планете Земље, што се може догодити само када је Мјесец у фази младине, односно у положају конјункције, када се налази између Земље и Сунца. Да би дошло до помрачења Сунца Мјесец се мора налазити 16° у равни своје путање испред или иза неког од чворова своје путање са еклиптиком. У току једне године може наступити минимално 2, а максимално 5 помрачења Сунца. Зависно од тренутне удаљености Мјесеца и Сунца од Земље, као и положаја посматрача на Земљиној површини, може наступити једна од три врсте помрачења Сунца: потпуно, дјелимично или прстенасто.

Потпуно и дјелимично помрачење Сунца

У случају потпуног помрачења Сунца, Месечев диск ће потпуно прекрити Сунце. Помрачење Сунца се може опазити с релативно уског појаса (путања тоталитета) на Земљиној површини преко којег пролази Месечева сена. Посматрачи који се налазе у нешто ширим појасевима око путање тоталитета налазе се у Месечевој полусени, те могу видјети делимично помрачење Сунца, док се с остатка површине Земље помрачење уопште неће видети.

У тренутку непосредно пре потпуног помрачења, када се посљедња зрак Сунца пробије иза Месечевог диска, догађа се појава тзв. „дијамантног прстена“. Иста се појава може уочити и непосредно након потпуног помрачења.

Прстенасто помрачење Сунца

Проматрајући Сунце и Месец, посебно у време помрачења Сунца, може се уочити да су сличних угаоних димензија. Иако се на небу чине једнакима, у стварности је Сунце много веће. Сунчев је пречник (1.392-000 km) чак 400 пута већи од Месечевог (3476 km), али је Сунце исто толико пута (у просјеку) даље од Месеца, па нам се зато чине једнаки.

Но, угаоне димензије Месеца и Сунца нису увијек једнаке, већ се мењају. Разлог томе су благо елиптичне путање, како Земље око Сунца, тако и Месеца око Земље. Како се мењају удаљености Месеца и Сунца од Земље, тако се мијењају и њихове угаоне димензије. Пречник Сунца креће се од 31.5' (лучне минуте), када је Земља у афелу, до 32.6', када је Земља у перихелу. Пречник Мјесеца креће се од 29.1' (29.1. лучних секунди), када је Мјесец у апогеју (најдаље од Земље), до 33.9', када је Мјесец у перигеју (најближе Земљи). Када је Мјесец у апогеју а Земљу у перихелу, те у свим другим тренуцима када је Месечев диск на небу мањи од Сунчевог, може доћи само до прстенастог помрачења Сунца (слика 3.) јер Месечев диск не може у потпуности покрити Сунце.