Евангелизам — разлика између измена
м Бот Додаје: ast:Ilesies evanxéliques |
м Бот Manually assisted solving of mixed interwiki; Мења: ast, es |
||
Ред 15: | Ред 15: | ||
[[ar:الإنجيلية]] |
[[ar:الإنجيلية]] |
||
[[frp:Églléses èvangèliques]] |
[[frp:Églléses èvangèliques]] |
||
[[ast: |
[[ast:Neo-evanxelicalismu]] |
||
[[id:Evangelikalisme]] |
[[id:Evangelikalisme]] |
||
[[bg:Евангелизъм]] |
[[bg:Евангелизъм]] |
||
Ред 21: | Ред 21: | ||
[[de:Evangelikalismus]] |
[[de:Evangelikalismus]] |
||
[[en:Evangelicalism]] |
[[en:Evangelicalism]] |
||
[[es: |
[[es:Evangelicalismo]] |
||
[[eo:Evangeliismo]] |
[[eo:Evangeliismo]] |
||
[[fr:Évangélisme]] |
[[fr:Évangélisme]] |
Верзија на датум 14. октобар 2010. у 10:32
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
Део серије о хришћанству |
Хришћанство |
---|
Портал Хришћанство |
Појам „евангелистички" има дуг историјат. У доба реформације, под њим се подразумевало прихватање аугзбуршког исповедања вере, за разлику од припадања римокатолицизму или реформисаним црквама. Такво значење појма је и даље на снази у Европи и јавља се у службеним називима многих лутеранских цркава. У 18. веку, као евангелисти су били познати они који су били наклоњени Протестантској енглеској цркви, као и они међу неконформистима који су ове подржавали. Енглески евангелисти су наглашавали значај Светог писма, потребу за очувањем вере, потребу за високим личним моралом и заступничко искупљење.
У Америци 19. века, појам „евангелистички" се односио на оне цркве које су заступале идеје препорода (ревивализам). Сматрало се да ове цркве имају много заједничког и њихове вође су се надале да ће један евангелистички уједињени фронт помоћи да Америка постане стварно хришћанска земља.
У Енглеској су 1846. противници англо-римокатоличког покрета остварили међусобну сарадњу на нивоу Евангелистичког савеза. Савез је потврдио исповедање вере у девет тачака, где се помињало и надахнуће Светим писмом, заступничко искуплење, затим Света тројица, као и грехопад и изопаченост човечанства. Јединство које се развијало међу евангелистичким црквама почетком века почело је да се осипа под ударцима дарвинизма, критицизма и индустријализације.
Различите цркве су различито реаговале на ове изазове и класични евангелистички покрет се расцепио на либерале, конзервативце и тзв. покрет друштвеног јеванђеља. Четрдесетих година 20. века почео је да се рађа нов евангелистички покрет и то у крилу напреднијег дела америчког фундаментализма, који је с временом постао отворенији према свету и црквеном предању. Сазревањем фундаменталистичке теологије, конзервативне цркве у Америци почеле су да се развијају и та тенденција је и данас евидентна.
Евангелистички покрет у локалним црквама дао је свој допринос формирашу и јачању ванконгрегационалних институција. Већ 1970. евангелистички покрет је постао главна снага америчког протестантизма. Неоевангелисти су постали најбрже растућа верска заједница у САД.