Нестероидни антиинфламаторни лек — разлика између измена
м Бот Додаје: ta:இசுடீரோய்டு அல்லாத அழற்சிக்கு எதிரான மருந்துகள் |
|||
| Ред 41: | Ред 41: | ||
[[fi:Tulehduskipulääke]] |
[[fi:Tulehduskipulääke]] |
||
[[sv:NSAID]] |
[[sv:NSAID]] |
||
[[ta: |
[[ta:அழற்சிக்கு எதிரான இசுட்டீரோய்டு இல்லாத மருந்துகள்]] |
||
[[th:ยาแก้อักเสบชนิดไม่ใช่สเตรอยด์]] |
[[th:ยาแก้อักเสบชนิดไม่ใช่สเตรอยด์]] |
||
[[vi:Thuốc chống viêm không steroid]] |
[[vi:Thuốc chống viêm không steroid]] |
||
Верзија на датум 19. октобар 2010. у 02:25
Нестероидни антиинфламаторни лек, (скраћено НСАИЛ или НСАИД) су лекови са аналгетичким, антипиретичким (смањују повишену телесну температуру и ублажавају бол без деловања на стање свести) и, у већим дозама, са анти-инфламаторним ефектима (ублажавају запаљења).[1] Израз нестероидни се користи како би разликовао ове лекове од стероида, који (у свом широком спектру дејстава) имају слично еикосаноид-депресирајуће антиинфламаторно дејство. Као аналгетици, НСАИЛ су необични по томе што нису наркотични.[2]
Најпознатији лекови из ове групе су аспирин, ибупрофен, и напроксен које је у многим деловима света могуће купити без рецепта. Међутим, и многи други НСАИЛ су познати и у широкој употреби.
Механизам дејства
Већина нестероидних антиинфламаторних лекова делују као неселективни инхибитори ензима циклооксигеназе који инхибирају изоензиме циклооксигеназу-1 (COX-1) и циклооксигеназу-2 (COX-2). Циклооксигеназа катализе формирање простагландина и тромбоксана од арахидоничке киселине (која је добијена из ћелијског фосфолипидног двослоја фосфолипазом A2).[3] Простагландини делују (између осталог) као молекули гласници у процесу инфламације. Овај механизам деловања је расветлио Џон Р. Вејн, који је касније за свој рад награђен Нобеловом наградом. Могуће је да новооткривени COX-3 има исту улогу.
Литература
- ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 751—790. ISBN 0781744431.
- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 26. Analgesic-antipyretic agents; Pharmacotherapy of gout”. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |