Никола Тасић — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 3: | Ред 3: | ||
Рођен је [[19. јануар]]а [[1932]]. године у [[Београд]]у. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је ([[1954]].) и докторирао ([[1967]]). на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету Универзитета у Београду]], на Одељењу за [[археологија|археологију]] (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“). |
Рођен је [[19. јануар]]а [[1932]]. године у [[Београд]]у. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је ([[1954]].) и докторирао ([[1967]]). на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету Универзитета у Београду]], на Одељењу за [[археологија|археологију]] (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“). |
||
Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су [[Винча]], [[Белегиш]], [[Гомолава]], [[Градина (часопис)|Градина]] на [[Босут]]у... |
Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су [[Винча — Бело брдо (археолошки локалитет)|Винча — Бело брдо]], [[Белегиш]], [[Гомолава]], [[Градина (часопис)|Градина]] на [[Босут]]у... |
||
Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института. |
Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института. |
||
== Одабрана библиографија == |
== Одабрана библиографија == |
||
Верзија на датум 22. октобар 2010. у 01:44
Никола Тасић, археолог-балканолог, научни саветник и директор Балканолошког института САНУ, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду, члан САНУ и Европске академије наука и уметности. После Милутина Гарашанина и Драгослава Срејовића трећи археолог генерални секретар САНУ.
Рођен је 19. јануара 1932. године у Београду. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је (1954.) и докторирао (1967). на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одељењу за археологију (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“). Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су Винча — Бело брдо, Белегиш, Гомолава, Градина на Босуту... Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института.
Одабрана библиографија
- Неолитска пластика, (1973).
- Праисторија Војводине, (1974).
- Праисторија југословенских земаља, (1979).
- Југословенско подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита, (1983).
Спољашње везе
Извори
- Biografija
- SANU
- Ко је ко у Србији, биографски лексикон: интелектуална, уметничка, политичка, финансијска, војна, спортска елита Србије, Београд, Библиофон – Who is who, 1995.