Тантал (митологија) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м [r2.5.1] Бот Додаје: id:Tantalos
Ред 16: Ред 16:
[[ar:تانتالوس]]
[[ar:تانتالوس]]
[[az:Tantal (mifologiya)]]
[[az:Tantal (mifologiya)]]
[[id:Tantalos]]
[[bg:Тантал (митология)]]
[[bg:Тантал (митология)]]
[[bs:Tantal (mitologija)]]
[[bs:Tantal (mitologija)]]

Верзија на датум 30. новембар 2010. у 12:12

Тантал, како га је видео Гоја

Тантал' (грч. Τάνταλοςје) био син Зевса, владар области Лидије, краљ града Сипила на малоазиској обали Егејског мора. Уживао је у заштити свога оца који је улагао напора да размажени Тантал живи свој живот у срећи и богатству лишен сваке бриге овог света. Често је посећивао Олимп и уживао у богатим гозбама међу боговима. Због таквог живота је себе почео сматрати натчовеком и постао је обестан, охол, уображен и сујетан. Тајне богова које би чуо на Олимпу би преносио смртном свету, кришом би доносио нектар и амброзију и делио је пријатељима. Делио би смртницима пиће и храну који би их чинили бесмртнима. Игнорисао је Зевсове опомене.

Да би тестирао божанство богова са Олимпа, Тантал је починио суров злочин – убио је свог сина Пелопа, исекао његово тело и послужио га на гозби боговима са Олимпа да би видео да ли ће богови приметити.

Богови су, уочивши злочин, поново оживели Пелопа а Тантала за своје злочине сурово казнили. Био је осуђен на троструке муке: да буде вечно гладан, да буде вечно жедан и да буде у вечном страху. Зевс је Тантала бацио у Хад, подземни свет и осудио га да стоји у бистрој води до врата, а сваки пут када би Тантал покушао да је пије, вода би се повлачила. Над главом су му висиле гране пуне најлепших плодова воћа. али сваки пут када би он покушао да их убере оне би се подизале. Над главом му је стално висила огромна стена, претећи да се сурва на њега због чега се он вечно бојао.

Танталове муке или тантализам

Из грчког мита о Танталу је проистекао израз "Танталове муке" или "Тантализам" чиме се описује фрустрација особе којој је циљ на дохват руке али ипак стално измиче.