Механички пренос — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 5. децембар 2010. у 07:47

Механички пр(иј)енос (или елементи за пренос снаге) је механизам који служи за пријенос и претварање механичке енергије од машине (мотора) до справе, уређаја или објекта који користи ту енергију.

Као правило, приликом пријеноса се мијења брзина ротације, обртни моменат и други параметри, али је могућ и директан пријенос (преко осовине или вратила) ако су погонска машина и гоњени систем удаљени. Карактеристика механичког преноса је његов пријеносни однос (означава се са i).

Врсте

Зупчасти пријенос, зупчанички пријенос(ници) или зупчасти парови
Ланчани пријенос, ланчасти пријенос(ници) или ланчани парови
Ремени пријенос, каишни пријенос(ници) или каишни парови
Фрикциони пријенос, тарни пријенос(ници) или фрикциони парови

Подјела

По начину спајања:
- са непосредним контактом (зупчасти, фрикциони)
- са флексибилним везником (ремени, ланчани)

По смјеру окретања:
- истосмјерни (обично)
- супротносмјерни (код зупчастог пријеносника, са 3. зупчаником и код ременог пријеносника са укрштеним ременом)

По пријеносном односу:
- редуктори (пријеносни однос i<1)
- директни пријенос (пријеносни однос i=1)
- мултипликатори (пријеносни однос i>1)

По промјенљивости пријеносног односа:
- са непромјењивим (фиксним) пријеносним односом
- са пријеносним односом који се мијења у дискретним степенима
- са континуално промјењивим пријеносним односом (енг. continuously variable transmission, CVT)