Битка код Корупедија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Мења: de:Schlacht bei Kurupedion
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 3: Ред 3:
Лизимах је владао [[Тракија|Тракијом]] и деловима западне [[Турска|Турске]] још од [[битка код Ипсуса|битке код Ипсуса]]. Мало пре овога је стекао пуну контролу над [[Македонија (регија)|Македонијом]]. Селеук је владао источном Турском, [[Сирија|Сиријом]], [[Либан]]ом, [[Израел]]ом, [[Ирак]]ом и [[Иран]]ом. Селеук I je [[281. пне]] прешао [[Таурус (планински венац)|Таурус]] и сукобио се са [[Лизимах]]ом код Корупедије. Мало је познато о бици, осим да су се двоје вођа сукобили и директно, Лизимах је побеђен у борби, и остао је мртав на бојном пољу. Селеук је једно време владао уједињеним источним и западним царством сматрајући себе краљем Македоније.
Лизимах је владао [[Тракија|Тракијом]] и деловима западне [[Турска|Турске]] још од [[битка код Ипсуса|битке код Ипсуса]]. Мало пре овога је стекао пуну контролу над [[Македонија (регија)|Македонијом]]. Селеук је владао источном Турском, [[Сирија|Сиријом]], [[Либан]]ом, [[Израел]]ом, [[Ирак]]ом и [[Иран]]ом. Селеук I je [[281. пне]] прешао [[Таурус (планински венац)|Таурус]] и сукобио се са [[Лизимах]]ом код Корупедије. Мало је познато о бици, осим да су се двоје вођа сукобили и директно, Лизимах је побеђен у борби, и остао је мртав на бојном пољу. Селеук је једно време владао уједињеним источним и западним царством сматрајући себе краљем Македоније.


Када је прешао [[Дарданеле]] са намером да оствари право на престо на европској страни га је сачекао и убио [[Птолемеј|Птоломеј Керун]] и после тога се склонио у Лизимахију. Истичући се као Лизимахов осветник, успео је 280. године пне да га војска прогласи за краља. Селеук је своје царство оставио сину [[Антиох I|Антиоху]], кога је још за живота увео у државничке послове. Пошто није могао да се супротстави Антиоху, који је био на истоку у горњим сатрапијама, ударио је на Антигона Гонату, и потукавши га, кренуо је у Македонију.
Када је прешао [[Дарданеле]] са намером да оствари право на престо на европској страни га је сачекао и убио [[Птолемеј|Птоломеј Керун]] и после тога се склонио у Лизимахију. Истичући се као Лизимахов осветник, успео је 280. године п. н. е. да га војска прогласи за краља. Селеук је своје царство оставио сину [[Антиох I|Антиоху]], кога је још за живота увео у државничке послове. Пошто није могао да се супротстави Антиоху, који је био на истоку у горњим сатрапијама, ударио је на Антигона Гонату, и потукавши га, кренуо је у Македонију.


Селеукова смрт је означила крај борбе око Александровог наслеђа.
Селеукова смрт је означила крај борбе око Александровог наслеђа.

Верзија на датум 14. децембар 2010. у 01:51

Битка код Корупедија је последња битка у рату Дијадоса, сукцесора Александра Великог. Битка је вођена 281. пне између војски Лизимаха и Селеука I Никатора.

Лизимах је владао Тракијом и деловима западне Турске још од битке код Ипсуса. Мало пре овога је стекао пуну контролу над Македонијом. Селеук је владао источном Турском, Сиријом, Либаном, Израелом, Ираком и Ираном. Селеук I je 281. пне прешао Таурус и сукобио се са Лизимахом код Корупедије. Мало је познато о бици, осим да су се двоје вођа сукобили и директно, Лизимах је побеђен у борби, и остао је мртав на бојном пољу. Селеук је једно време владао уједињеним источним и западним царством сматрајући себе краљем Македоније.

Када је прешао Дарданеле са намером да оствари право на престо на европској страни га је сачекао и убио Птоломеј Керун и после тога се склонио у Лизимахију. Истичући се као Лизимахов осветник, успео је 280. године п. н. е. да га војска прогласи за краља. Селеук је своје царство оставио сину Антиоху, кога је још за живота увео у државничке послове. Пошто није могао да се супротстави Антиоху, који је био на истоку у горњим сатрапијама, ударио је на Антигона Гонату, и потукавши га, кренуо је у Македонију.

Селеукова смрт је означила крај борбе око Александровог наслеђа.