Геотехника

Геотехника је научно-стручна област, која се бави изучавањем својстава, стања и понашања геолошке средине као и законитости њихових промена под утицајем одређене инжењерске делатности и/или природних процеса. Она се бави условима и начинима побољшања својстава геолошке средине и њиховим прилагођењем конкретним инжењерским захтевима као и проблемима израде разноврсних геотехничких конструкција.

Термин геотехника

Термин геотехника је настао пре термина геотехничког инжењерства, и представља кованицу насталу од речи Геа - Земља и техника. Геотехника и геотехничко инжењерство не представљају синониме. Иако су ови термини слични по дефиницији разлика је у приступу, инжењерскогеолошком или грађевинском.

У инжењерској геологији термин геотехника се употребљава да се геолошка проблематика везана за терен у коме се гради и резултати истраживања и анализа, те квантитативни параметри представе у форми која је неопходна грађевинским инжењерима за пројектовање, односно, оствари одговарајућа комуникација струка на пројектима.

Инжењерска геологија на основу морфометријских и хидрогеолошких карактеристика терена, физичко-механичких карактеристика литолошких средина, сеизмодинамичког модела терена и савремених геодинамичких процеса дефинише услове и препоруке, као и оцену повољности за даље просторно планирање и коришћење терена.

Геотехника има за задатак да на основу утврђене литолошке грађе терена, стања нивоа подземне воде у терену, морфолошких карактеристика и сеизмодинамичког модела терена, као и изведених одговарајућих геостатичких прорачуна дефинише услове за изградњу грађевинског објекта, као и да дефинише услове за извођење грађевинских радова на ископу и фундирању објекта. Такође, на основу резултата геостатичких прорачуна, геотехника има за циљ да дефинише евентуалне интервентне мере у подтлу или да одреди начин и дубину фундирања објекта у циљу стабилности објекта.

Основни задаци геотехнике

Основни задаци геотехнике су

1. да обезбеди подлоге за рационално планирање, пројектовање, извођење и коришћење свих продуката инжењерске делатности
2. пројектовање и извођење различитих технолошких поступака чији је крајњи циљ заштита, побољшање и прилагођавање терена потребама грађења и експлоатације
3. пројектовање и извођење геотехничких конструкција.

Да би остварила задатке у оквиру планирања и извођења геотехничких истраживања врши се анализа и преглед постојеће документације, анализа сателитских и аероснимака, инжењерскогеолошко рекогносцирање и картирање терена, узимање узорака стене, тла и воде и њихове анализе у лабораторијама за петрографију, механику стена, механику тла, хемијску анализу. Као подлоге за геотехничка истраживања највише се користе топографске карте планови и геолошке карте.

Место геотехнике у науци и пракси

Геотехника припада природним и техничким наукама. Може се рећи да геотехника своје корене вуче и свој темељ базира на природним наукама, пре свега геологији и геолошким дисциплинама тежећи да дефинише и објасни геолошке појаве, а да проблематику коју изучава посматра са техничке стране и тражи практична инжењерска решења, прави геотехничке моделе и прорачуне, за конкретне грађевинске објекте, било да су они надземни, подземни или специјални (нпр. бране, акумулације). Стога се геотехника изучава на природним (инжењери геологије, смер геотехника) али и техничким факултетима (инжењери геотехнике). Приступ изучавању геотехнике је сходно томе другачији али циљ геотехнике је исти.

Да би се направио добар геотехнички модел, не могу се свим појавама у терену као природној конструкцији приписивати одређене вредности без претходног њиховог разумевања. Стога је потребно познавати историју стварања терена, тј. "живот стенске масе", њену генезу и процесе који су је довели до стања у каквом је данас.

Види још

• Инжењерска геологија
• Механика стена
• Механика тла
• Геотехничка истраживања
• Геотехничке мелиорације
• Геолошки грађевински материјали

Спољашње везе

• Званична презентација Рударско-геолошког факултета, Универзитет у Београду