Неодијум — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 113: | Ред 113: | ||
! [[изотоп]] |
! [[изотоп]] |
||
! заст. |
! заст. |
||
! [[време полу распада|в.п.р.]] |
! [[време полу распада|в. п. р.]] |
||
! [[начин распада|н.р.]] |
! [[начин распада|н. р.]] |
||
! [[енергија распада|e.r.]] [[мегаелектроноволт|MeV]] |
! [[енергија распада|e.r.]] [[мегаелектроноволт|MeV]] |
||
! [[производ распада|п.р.]] |
! [[производ распада|п. р.]] |
||
|- |
|- |
||
| <sup>141</sup>Pr |
| <sup>141</sup>Pr |
||
Ред 125: | Ред 125: | ||
| rowspan="2" | [[вештачки радиоактиван изотоп|(веш.)]] |
| rowspan="2" | [[вештачки радиоактиван изотоп|(веш.)]] |
||
| rowspan="2" | 19,12 [[сат]]и |
| rowspan="2" | 19,12 [[сат]]и |
||
| [[заробљавање електрона|з.е.]] |
| [[заробљавање електрона|з. е.]] |
||
| 0,745 |
| 0,745 |
||
| <sup>142</sup>[[церијум|Ce]] |
| <sup>142</sup>[[церијум|Ce]] |
||
Ред 151: | Ред 151: | ||
</font> |
</font> |
||
|- |
|- |
||
| colspan=2 | <font size=-1>Објашњења скраћеница:<br><br>заст.=заступљеност у природи,<br>в.п.р.=време полу распада,<br>н.р.=начин распада,<br>е.р.=енергија распада,<br>п.р.=производ распада,<br>з.е=заробљавање електрона |
| colspan=2 | <font size=-1>Објашњења скраћеница:<br><br>заст.=заступљеност у природи,<br>в. п. р.=време полу распада,<br>н. р.=начин распада,<br>е. р.=енергија распада,<br>п. р.=производ распада,<br>з. е=заробљавање електрона |
||
</font> |
</font> |
||
|} |
|} |
Верзија на датум 16. децембар 2010. у 00:43
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
Општи подаци | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Име, симбол,атомски број | Празеодијум, Pr, 59 | |||||||||||||||||||||||||||||||||
Припадност скупу | лантаноида | |||||||||||||||||||||||||||||||||
>група, периода | , 6 | |||||||||||||||||||||||||||||||||
густина, тврдоћа | 6640 kg/m3, 2,5 | |||||||||||||||||||||||||||||||||
Боја | сребрножута | |||||||||||||||||||||||||||||||||
Особине атома | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
атомска маса | 140,90765 u | |||||||||||||||||||||||||||||||||
атомски радијус | 185 (247) pm | |||||||||||||||||||||||||||||||||
ковалентни радијус | 165 pm | |||||||||||||||||||||||||||||||||
ван дер Валсов радијус | без података | |||||||||||||||||||||||||||||||||
електронска конфигурација | [Xe]4f36s2 | |||||||||||||||||||||||||||||||||
e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 21, 8, 2 | |||||||||||||||||||||||||||||||||
оксидациони број | 3 | |||||||||||||||||||||||||||||||||
Особине оксида | средње базни | |||||||||||||||||||||||||||||||||
кристална структура | хексагонална | |||||||||||||||||||||||||||||||||
физичке особине | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
агрегатно стање | чврсто | |||||||||||||||||||||||||||||||||
температура топљења | 1204 K (931 °C) | |||||||||||||||||||||||||||||||||
температура кључања | 3.793 K (3520 °C) | |||||||||||||||||||||||||||||||||
молска запремина | 20,8×10-3 m³ /mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
топлота испаравања | 296,8 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
топлота топљења | 6,89 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
притисак засићене паре | 1,333224×10-6 Pa (1.070 K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||
брзина звука | 2.280 m/s (293,15K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||
Остале особине | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
Електронегативност | 1,13 (Паулинг) 1,07 (Алред) | |||||||||||||||||||||||||||||||||
специфична топлота | 193 J/(kg*K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||
специфична проводљивост | 1,48×106 S/m | |||||||||||||||||||||||||||||||||
топлотна проводљивост | 12,5 W/(m*K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||
I енергија јонизације | 527 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
II енергија јонизације | 1.020 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
III енергија јонизације | 2.086 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
IV енергија јонизације | 3.761 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
Најстабилнији изотопи | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови.
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в. п. р.=време полу распада, н. р.=начин распада, е. р.=енергија распада, п. р.=производ распада, з. е=заробљавање електрона
|
Неодијум (Nd, латински - neodymium) - је лантаноид.[1][2] Име је добио од грчких речи neos и didymos које спојене имају значење "нови близанац".
Заступљеност: Неодијум је заступљен у земљиној кори у количини од 38 ppm (енг. parts per million). Најважнији минерали неодијума су:
- монацит (Ce,La,Th,Nd,Y,Pr)PO4 и
- (Ce,La,Nd,Y,Pr)CO3F
Литература
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.