Неодијум — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 113: Ред 113:
! [[изотоп]]
! [[изотоп]]
! заст.
! заст.
! [[време полу распада|в.п.р.]]
! [[време полу распада|в. п. р.]]
! [[начин распада|н.р.]]
! [[начин распада|н. р.]]
! [[енергија распада|e.r.]] [[мегаелектроноволт|MeV]]
! [[енергија распада|e.r.]] [[мегаелектроноволт|MeV]]
! [[производ распада|п.р.]]
! [[производ распада|п. р.]]
|-
|-
| <sup>141</sup>Pr
| <sup>141</sup>Pr
Ред 125: Ред 125:
| rowspan="2" | [[вештачки радиоактиван изотоп|(веш.)]]
| rowspan="2" | [[вештачки радиоактиван изотоп|(веш.)]]
| rowspan="2" | 19,12 [[сат]]и
| rowspan="2" | 19,12 [[сат]]и
| [[заробљавање електрона|з.е.]]
| [[заробљавање електрона|з. е.]]
| 0,745
| 0,745
| <sup>142</sup>[[церијум|Ce]]
| <sup>142</sup>[[церијум|Ce]]
Ред 151: Ред 151:
</font>
</font>
|-
|-
| colspan=2 | <font size=-1>Објашњења скраћеница:<br><br>заст.=заступљеност у природи,<br>в.п.р.=време полу распада,<br>н.р.=начин распада,<br>е.р.=енергија распада,<br>п.р.=производ распада,<br>з.е=заробљавање електрона
| colspan=2 | <font size=-1>Објашњења скраћеница:<br><br>заст.=заступљеност у природи,<br>в. п. р.=време полу распада,<br>н. р.=начин распада,<br>е. р.=енергија распада,<br>п. р.=производ распада,<br>з. е=заробљавање електрона
</font>
</font>
|}
|}

Верзија на датум 16. децембар 2010. у 00:43

Ce - Pr - Nd
 
Pr
Pa  
 
 

Општи подаци
Име, симбол,атомски број Празеодијум, Pr, 59
Припадност скупу лантаноида
>група, периода  , 6
густина, тврдоћа 6640 kg/m3, 2,5
Боја сребрножута
Особине атома
атомска маса 140,90765 u
атомски радијус 185 (247) pm
ковалентни радијус 165 pm
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Xe]4f36s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 21, 8, 2
оксидациони број 3
Особине оксида средње базни
кристална структура хексагонална
физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 1204 K (931 °C)
температура кључања 3.793 K (3520 °C)
молска запремина 20,8×10-3 m³ /mol
топлота испаравања 296,8 kJ/mol
топлота топљења 6,89 kJ/mol
притисак засићене паре 1,333224×10-6 Pa
(1.070 K)
брзина звука 2.280 m/s (293,15K)
Остале особине
Електронегативност 1,13 (Паулинг)
1,07 (Алред)
специфична топлота 193 J/(kg*K)
специфична проводљивост 1,48×106 S/m
топлотна проводљивост 12,5 W/(m*K)
I енергија јонизације 527 kJ/mol
II енергија јонизације 1.020 kJ/mol
III енергија јонизације 2.086 kJ/mol
IV енергија јонизације 3.761 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в. п. р. н. р. e.r. MeV п. р.
141Pr 100% стабилни изотор са 82 неутрона
142Pr (веш.) 19,12 сати з. е. 0,745 142Ce
β- 2,162 142Nd
143Pr (веш.) 13,57 дана β- 0,934 143Nd
145Pr (веш.) 5,98 сати β-   145Nd
Тамо где другачије није назначено,
употребљене су SI јединице и нормални услови.

Објашњења скраћеница:

заст.=заступљеност у природи,
в. п. р.=време полу распада,
н. р.=начин распада,
е. р.=енергија распада,
п. р.=производ распада,
з. е=заробљавање електрона

Неодијум (Nd, латински - neodymium) - је лантаноид.[1][2] Име је добио од грчких речи neos и didymos које спојене имају значење "нови близанац".

Заступљеност: Неодијум је заступљен у земљиној кори у количини од 38 ppm (енг. parts per million). Најважнији минерали неодијума су:

  • монацит (Ce,La,Th,Nd,Y,Pr)PO4 и
  • (Ce,La,Nd,Y,Pr)CO3F

Литература

  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.