Гајгер—Милеров бројач — разлика између измена
м Разне исправке |
м r2.6.3) (Бот Додаје: hr:Geigerov brojač |
||
Ред 26: | Ред 26: | ||
[[he:מונה גייגר]] |
[[he:מונה גייגר]] |
||
[[hi:गाइगर-मूलर काउन्टर]] |
[[hi:गाइगर-मूलर काउन्टर]] |
||
[[hr:Geigerov brojač]] |
|||
[[is:Geiger-teljari]] |
[[is:Geiger-teljari]] |
||
[[it:Contatore Geiger]] |
[[it:Contatore Geiger]] |
Верзија на датум 22. децембар 2010. у 12:43
Гајгеров бројач, или чешће називан Гајгер- Милеров бројач, је тип детектора честица који мери јонизујуће честице, најчешће алфа и бета.
Опис и принцип
Сензор је Гајгер- Милерова цев, у којој се налази инертни гас (најчешће хелијум, неон или аргон), која проводи струју када честица или фотон радијације тренутно омогуће да гас постане проводник. Цев појачава ову проводност каскадним ефектом и на излазу даје тренутни импулс, који је затим исписан на дисплеју у виду игле или лампице.
Модерни инструменти могу да региструју радиоактивност у распону интензитета од неколико редова величина. Неки Гајгер бројачи могу да региструју и гама радијацију, мада осетљивост је обично мања за гама радијацију високих енергија него код других детектора. Уређај који се чешће користи за детекцију гама зрачења је натријум- јод сцинцилаторни детектор.
Постоје и разни типови алфа и бета детектора мада и даље предњачи Гајгеров бројач, пре свега због ниске цене и велике снаге.
Једна варијанта овог бројача се користи и за детекцију неутрона, с тим што се у цеви налази бор-три флурид, гас заједно са пластичним модератором, како би се неутрони успорили. Овим се ствара гама радијација у унутрашњости детектора која се затим детектује.