Гајгер—Милеров бројач — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м r2.6.3) (Бот Додаје: hr:Geigerov brojač
Ред 26: Ред 26:
[[he:מונה גייגר]]
[[he:מונה גייגר]]
[[hi:गाइगर-मूलर काउन्टर]]
[[hi:गाइगर-मूलर काउन्टर]]
[[hr:Geigerov brojač]]
[[is:Geiger-teljari]]
[[is:Geiger-teljari]]
[[it:Contatore Geiger]]
[[it:Contatore Geiger]]

Верзија на датум 22. децембар 2010. у 12:43

Гајгеров бројач, или чешће називан Гајгер- Милеров бројач, је тип детектора честица који мери јонизујуће честице, најчешће алфа и бета.

Опис и принцип

Сензор је Гајгер- Милерова цев, у којој се налази инертни гас (најчешће хелијум, неон или аргон), која проводи струју када честица или фотон радијације тренутно омогуће да гас постане проводник. Цев појачава ову проводност каскадним ефектом и на излазу даје тренутни импулс, који је затим исписан на дисплеју у виду игле или лампице.

Модерни инструменти могу да региструју радиоактивност у распону интензитета од неколико редова величина. Неки Гајгер бројачи могу да региструју и гама радијацију, мада осетљивост је обично мања за гама радијацију високих енергија него код других детектора. Уређај који се чешће користи за детекцију гама зрачења је натријум- јод сцинцилаторни детектор.

Постоје и разни типови алфа и бета детектора мада и даље предњачи Гајгеров бројач, пре свега због ниске цене и велике снаге.

Једна варијанта овог бројача се користи и за детекцију неутрона, с тим што се у цеви налази бор-три флурид, гас заједно са пластичним модератором, како би се неутрони успорили. Овим се ствара гама радијација у унутрашњости детектора која се затим детектује.