Кахетија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м r2.7.1) (Бот Додаје: ja:カヘティ州
Ред 72: Ред 72:
[[os:Къахет]]
[[os:Къахет]]
[[it:Cachezia]]
[[it:Cachezia]]
[[ja:カヘティ州]]
[[ka:კახეთის მხარე]]
[[ka:კახეთის მხარე]]
[[pam:Kakheti]]
[[pam:Kakheti]]

Верзија на датум 10. јануар 2011. у 07:21

Кахетија (груз. კახეთი – Кахети) је регија и историјска покрајина у источној Грузији. Регија се простире на 11.310 km² и има 407.000 становника (2002). Главни град регије је Телави.

Географија

Локација регије Кахетија на мапи Грузије

Кахетија се граничи са малом историјском покрајином Тушетијом и са Великим Кавказом на северу, са Азербејџаном на истоку и југу и са историјском покрајином Картли, односно регијама Доњи Картли и Мцхетија-Мтијанетија на западу.

На граници Азербејџана и Грузије, односно Кахетије, налази се манастирски комплекс Давида Гареџе који је изграђен у VI веку, око кога те две земље воде спор.

Кахетија се дели на четири дела:

  • Унутрашњу Кахетију (შიგნით კახეთი) са десне стране реке Алазани у западном делу Кахетије
  • Спољну Кахетију (გარე კახეთი) око реке Иори у источном делу Кахетије
  • Квизики (ქიზიყი) између те две реке
  • Шири Крај (გაღმა მხარი) на левој обали Алазане.

У средишњем делу Кахетије се налази и историјска покрајина Херетија, али тај назив се не користи од XV века.

Историја

Локација историјске покрајине Кахетија

До VIII века постојало је Картлијско царство, које је затим постало самостална кнежевина. У XII веку улази у састав Грузијског царства под краљем Давидом IV (10891125). У XV веку Кахетија је самостално царство, 1762. године постаје део Картлијско-Кахетијског царства а 1801. припада Руској Империји.

Од 1918. до 1921. Кахетија је била део Демократске Републике Грузије, од 1922. до 1936. Транскавкаске СФСР и од 1936. до 1991. Грузијске ССР. Године 1991. постала је административна регија самосталне Грузије.

Демографија

Према попису из 2002. регија Кахетија има 407.000 становника.

Етничка структура

Галерија

Види још

Референце