Неодијум — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Sablon umesto koda |
м Bot: Adding {{Commonscat|Neodymium}} |
||
| Ред 89: | Ред 89: | ||
{{-}} |
{{-}} |
||
{{Периодни систем елемената 2}} |
{{Периодни систем елемената 2}} |
||
{{Commonscat|Neodymium}} |
|||
[[Категорија:Хемијски елементи]] |
[[Категорија:Хемијски елементи]] |
||
Верзија на датум 16. јануар 2011. у 14:00
 | |||||||
| Општа својства | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол | празеодијум, Pr | ||||||
| У периодном систему | |||||||
| |||||||
| Атомски број (Z) | 59 | ||||||
| Група, периода | група Н/Д, периода 6 | ||||||
| Блок | f-блок | ||||||
| Категорија | лантаноид | ||||||
| Рел. ат. маса (Ar) | 140,90766(2)[1] | ||||||
| Ел. конфигурација | [Xe]4f36s2 | ||||||
по љускама | 2, 8, 18, 21, 8, 2 | ||||||
| Физичка својства | |||||||
| Боја | сребрножута | ||||||
| Агрегатно стање | чврсто | ||||||
| Тачка топљења | 1204 K (931 °C) | ||||||
| Тачка кључања | 3.793 K (3520 °C) | ||||||
| Густина | 6640 kg/m3 | ||||||
| Моларна запремина | 20,8×10−3 m3/mol | ||||||
| Топлота фузије | 6,89 kJ/mol | ||||||
| Топлота испаравања | 296,8 kJ/mol | ||||||
| Притисак паре | 1,333224×10−6 Pa (1.070 K) | ||||||
| Сп. топл. капацитет | 193 J/(kg·K) | ||||||
| Атомска својства | |||||||
| Оксидациона стања | 3 | ||||||
| Особине оксида | средње базни | ||||||
| Електронегативност | 1,13 (Полинг) 1,07 (Олред) | ||||||
| Енергије јонизације | 1: 527 kJ/mol 2: 1.020 kJ/mol 3: 2.086 kJ/mol (остале) | ||||||
| Атомски радијус | 185 (247) pm | ||||||
| Ковалентни радијус | 165 pm | ||||||
 | |||||||
| Остало | |||||||
| Кристална структура | хексагонална | ||||||
| Брзина звука | 2.280 m/s (293,15K) | ||||||
| Топл. водљивост | 12,5 W/(m·K) | ||||||
| Сп. ел. водљивост | 1,48×106 S/m | ||||||
| Мосова тврдоћа | 2,5 | ||||||
| CAS број | 7440-00-8 | ||||||
Неодијум (Nd, лат. neodymium) - је лантаноид.[2][3] Име је добио од грчких речи neos и didymos које спојене имају значење "нови близанац".
Заступљеност: Неодијум је заступљен у земљиној кори у количини од 38 ppm (енг. parts per million). Најважнији минерали неодијума су:
- монацит (Ce,La,Th,Nd,Y,Pr)PO4 и
- (Ce,La,Nd,Y,Pr)CO3F
Литература
- ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
