Борја — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
ekevice nije isto sto ijejkavica
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{location map|Republika Srpska|label=Борја|position=left|lat=44.51667|long=17.73333}}
{{location map|Republika Srpska|label=Борја|position=left|lat=44.51667|long=17.73333}}


'''Борја''' је [[планина]] између [[Велика Усора|Велике Усоре]] и [[Мала Усора|Мале Усоре]] у [[Република Српска|Републици Српској]], [[БиХ]]. Велика Усора у горњем току Пенава, захвата Борје са југозапада, југа и истока, а Мала Усора (Усорица) са северозапада, севера и североистика. Борја је углавном изграђена од магматских стена (ултрамафити, габроперидотити).
'''Борја''' је [[планина]] између [[Велика Усора|Велике Усоре]] и [[Мала Усора|Мале Усоре]] у [[Република Српска|Републици Српској]], [[БиХ]]. Налази се између [[општине Котор Варош|општине Котор Варош]] и [[општине Теслић|општине Теслић]]. Велика Усора у горњем току Пенава, захвата Борје са југозапада, југа и истока, а Мала Усора (Усорица) са северозапада, севера и североистика. Борја је углавном изграђена од магматских стена (ултрамафити, габроперидотити).


Највиша је у северозападном делу, где је и њен највиши врх Руњевица 1.078 -{m}-. Већи врхови су и Павлов врх 988 -{m}-, Комин 1029 -{m}-, Куке 1016 -{m}-, Чалмаш 973 -{m}-, Тајан 1008 -{m}-, Катуништа 935 -{m}- и Гредељ 937 -{m}-.
Највиша је у северозападном делу, где је и њен највиши врх Руњевица 1.078 -{m}-. Већи врхови су и Павлов врх 988 -{m}-, Комин 1029 -{m}-, Куке 1016 -{m}-, Чалмаш 973 -{m}-, Тајан 1008 -{m}-, Катуништа 935 -{m}- и Гредељ 937 -{m}-.

Верзија на датум 17. јануар 2011. у 00:24

Борја на карти Босне и Херцеговине
Борја
Борја
Борја на карти Босне и Херцеговине

Борја је планина између Велике Усоре и Мале Усоре у Републици Српској, БиХ. Налази се између општине Котор Варош и општине Теслић. Велика Усора у горњем току Пенава, захвата Борје са југозапада, југа и истока, а Мала Усора (Усорица) са северозапада, севера и североистика. Борја је углавном изграђена од магматских стена (ултрамафити, габроперидотити).

Највиша је у северозападном делу, где је и њен највиши врх Руњевица 1.078 m. Већи врхови су и Павлов врх 988 m, Комин 1029 m, Куке 1016 m, Чалмаш 973 m, Тајан 1008 m, Катуништа 935 m и Гредељ 937 m.

Поглед на Руњевицу, највишу тачку на планини Борја, са платоа Солила

Воде с Борја теку у Велику и Малу Усору. Пошто су падине према Малој Усори блаже, њене притоке су дуже од притока Велике Усоре. У Велику Усору с Борја теку Боровница и Кусачки поток, a највећа је Узвинска река дугачка 11 километара од спајања потока Равна и Борјашница ријека Марица и Желећа које извиру испод обронака Борја, а у Малу Усору, Мала и Велика Остружница, Миљаковача, Гомјеница и друге мање притоке.

Планина Борја је богата шумом. На њој готово нема насеља, осим планинских села Борњаш и Китићи која се налазе на око 650 m надморске висине. То је у основи питома планина са неколико висоравни од којих је највећа Милаковац са кога се при лепом времену види и Посавина. Ради експлоатавије шума, за време Аустро Угарске изграђена је шумска пруга уског колосека УсораПрибинић (41 km), с краком кроз долину Велике Усоре и Узвинске реке на саму планину. Шездесетих година су железничке пруге замењене цестама. Дрво с Борја се углавном прерађује у Теслићу.

Извори

  • Текст Милана Јокановића Виша педагошка школа, Сарајево у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1982.