Муцање

Муцање је испрекидан говор са понављањем слогова или гласова уз отежано дисање и грчење мишића. У неким условима јавља се само у околностима јаке социјалне или неке друге емоционалне узбуђености. Због своје сложености и различитих негативних ефеката по појединца, посебно у оквиру социјалне адаптације, неопходан је тимски рад у превенцији и третману поремећаја.

Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.

Mucanje (dysarthria spastica) je "neurotička reakcija u oblasti govorne koordinacije koja se formira na bazi konstitucije”. Ovaj isti poremećaj Brajović C. još šire definiše kao "funkcionalnu disharmoniju svesti, mišljenja, emocija i vrednosti koja se ispoljava kao zvučna disharmonija ritma i intenziteta”. Lakši oblici mucanja mogu da prođu nezapaženo, dok oni teži poremećaji dovode do disfunkcije komunikacije sa svim propratnim promenama koje iz toga mogu proisteći.

Mucanje se deli na laku formu u kojoj su klonični spazmi slabije izraženi, a i zastoji u govoru nisu upadljivije prirode, zatim srednje tešku formu mucanja u kojoj su klonični grčevi nešto jače izraženi te dovode i do dispnoičnih kriza i, na kraju, tešku formu mucanja koja ima sve ove simptome maksimalno izražene sa veoma karakterističnim respiratornim krizama.

Osobe koje imaju ovaj poremećaj, imaju i strah od govora (logofobija). Uz ovaj često veoma izražen strah, fenomen mucanja prate još neke pojave kao što su: "embolofrazije (uzrečice), hezitacija (oklevanje), zastoj i pauze, supstitucija (zamena reči), afonični govorni pokušaji, tikovi očnih kapaka, usana i drugog”.

Preuzeto sa http://www.stosljevic.rs uz saglasnost Prof. dr Miodraga Stošljevića