Никола Тасић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 27. јануар 2011. у 12:39

Никола Тасић, археолог-балканолог, научни саветник и директор Балканолошког института САНУ, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду, члан САНУ и Европске академије наука и уметности. После Милутина Гарашанина и Драгослава Срејовића трећи археолог генерални секретар САНУ.

Рођен је 19. јануара 1932. године у Београду. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је (1954.) и докторирао (1967). на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одељењу за археологију (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“). Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су Винча — Бело брдо, Белегиш, Гомолава, Градина на Босуту... Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института.

Одабрана библиографија

Неолитска пластика, (1973).
Праисторија Војводине, (1974).
Праисторија југословенских земаља, (1979).
Југословенско подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита, (1983).

Спољашње везе

Извори

Biografija
SANU
Ко је ко у Србији, биографски лексикон: интелектуална, уметничка, политичка, финансијска, војна, спортска елита Србије, Београд, Библиофон – Who is who, 1995.

Верзија на датум 22. октобар 2010. у 01:44 уреди Bas-Celik (разговор \| доприноси) Аутоматски патролирани 88.137 измена Нема описа измене ← Старија измена		Верзија на датум 27. јануар 2011. у 12:39 уреди поништи Bas-Celik (разговор \| доприноси) Аутоматски патролирани 88.137 измена Нема описа измене Новија измена →
Ред 1:		Ред 1:
	'''Никола Тасић''', [[археолог]]-балканолог, научни саветник и директор [[Балканолошки институт\|Балканолошког института]] [[САНУ]], редовни професор [[Филозофски факултет\|Филозофског факултета]] у [[Новом Саду]], члан [[САНУ]] и Европске академије наука и уметности.		'''Никола Тасић''', [[археолог]]-балканолог, научни саветник и директор [[Балканолошки институт\|Балканолошког института]] [[САНУ]], редовни професор [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду\|Филозофског факултета]] у [[Новом Саду]], члан [[САНУ]] и Европске академије наука и уметности.
	После [[Милутин Гарашанин (археолог)\|Милутина Гарашанина]] и [[Драгослав Срејовић\|Драгослава Срејовића]] трећи археолог генерални секретар [[САНУ]].		После [[Милутин Гарашанин (археолог)\|Милутина Гарашанина]] и [[Драгослав Срејовић\|Драгослава Срејовића]] трећи археолог генерални секретар [[САНУ]].