Минхенски псалтир — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Измена категорије Категорија:Српска историја у средњем веку |
м +Назив на латинском... |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Слика:Minhenski_psaltir1.jpg|мини|десно|250п|Страница Минхенског псалтира]] |
[[Слика:Minhenski_psaltir1.jpg|мини|десно|250п|Страница Минхенског псалтира]] |
||
'''Минхенски псалтир''' или ''Српски псалтир'' ({{јез-нем|Serbischer Psalter}}) је настао крајем [[XIV век]]а<ref name="БДБ">{{cite web|url=http://www.bsb-muenchen.de/Serbischer_Psalter.729+M50f5b2dfb1b.0.html|title=Die Bayerische Staatsbibliothek ''Serbischer Psalter''|accessdate=24.05.2010}}</ref> и према мишљењу [[САНУ|академика]] [[Војислав Ј. Ђурић|Војислава Ј. Ђурића]], то је ''најраскошнија српска књига из средњег века''<ref>{{cite news |first=В |last=Ђурић |authorlink= |coauthors= |title=Сликарство код Срба у средњем веку (7)|url=http://www.glassrpske.com/vijest/14/feljton/8599/cir/Slikarstvo-kod-Srba-u-srednjem-veku-7.html |work= |publisher=[[Глас Српске]]|date=22.06.2008|accessdate=24.05.2010}}</ref>. Рађен је или за [[Кнез Лазар|кнеза Лазара]] ([[1371]]—[[1389]]) или за његовог сина [[Стефан Лазаревић|Стефана]] ([[1389]]—[[1427]])<ref name="БДБ" /> и има преко двеста страница, димензија 28 x 19.5 [[cm]]<ref name="БДБ" />, од чега се на њих 148 налазе илустроване [[Минијатура|минијатуре]]<ref name="БДБ" />. Писан је [[Српска редакција црквенословенског језика|српском редакцијом црквенословенског језика]], старом [[унцијал]]ном [[Ћирилица|ћирилицом]]<ref name="БДБ" />, а данас је део колекције [[Баварска|Баварске]] државне библиотеке, из [[Минхен]]а. |
'''Минхенски псалтир''' или ''Српски псалтир'' ({{јез-нем|Serbischer Psalter}}, {{јез-лат|Codex Monacensis Slavicus 4}}) је настао крајем [[XIV век]]а<ref name="БДБ">{{cite web|url=http://www.bsb-muenchen.de/Serbischer_Psalter.729+M50f5b2dfb1b.0.html|title=Die Bayerische Staatsbibliothek ''Serbischer Psalter''|accessdate=24.05.2010}}</ref> и према мишљењу [[САНУ|академика]] [[Војислав Ј. Ђурић|Војислава Ј. Ђурића]], то је ''најраскошнија српска књига из средњег века''<ref>{{cite news |first=В |last=Ђурић |authorlink= |coauthors= |title=Сликарство код Срба у средњем веку (7)|url=http://www.glassrpske.com/vijest/14/feljton/8599/cir/Slikarstvo-kod-Srba-u-srednjem-veku-7.html |work= |publisher=[[Глас Српске]]|date=22.06.2008|accessdate=24.05.2010}}</ref>. Рађен је или за [[Кнез Лазар|кнеза Лазара]] ([[1371]]—[[1389]]) или за његовог сина [[Стефан Лазаревић|Стефана]] ([[1389]]—[[1427]])<ref name="БДБ" /> и има преко двеста страница, димензија 28 x 19.5 [[cm]]<ref name="БДБ" />, од чега се на њих 148 налазе илустроване [[Минијатура|минијатуре]]<ref name="БДБ" />. Писан је [[Српска редакција црквенословенског језика|српском редакцијом црквенословенског језика]], старом [[унцијал]]ном [[Ћирилица|ћирилицом]]<ref name="БДБ" />, а данас је део колекције [[Баварска|Баварске]] државне библиотеке, из [[Минхен]]а. |
||
Није познато када је тачно настао, али је највероватније био део библиотеке Стефана Лазаревића. Касније је припадао библиотеци [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]] ([[1427]]—[[1456]]) и сматра се да га је неко од његових потомака однео у [[Фрушка Гора|фрушкогорски]] [[манастир Привина Глава]]<ref name="Политика">{{cite web|url=http://www.unilib.bg.ac.rs/zajednica01/izdanja/visokoskolske_biblioteke/god3/br1/7.php|title=Трагање за „Минхенским Псалтиром" Наслеђе Ђурђа Бранковића|accessdate=24.05.2010}}</ref>.[[Српски патријарх]] [[Пајсије Јањевац]] ([[1614]]—[[1647]]) га је пронашао у манастирској ризници и позајмио га, да би [[псалтир]] укоричио и преписао [[1629]]. године<ref name="БДБ" />. Овај препис је касније завршио у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] и уништен је током [[Нацистичка Немачка|нацистичког]] [[Нацистичко бомбардовање Београда|бомбардовања Београда]] [[06.04.]][[1941.]]године<ref name="Политика" />. Оригинал псалтира је током [[Велики бечки рат|Великог бечког рата]], један баварски официр [[1688]]. године узео из манастира и понео са собом, да би га [[1689]]. године поклонио манастиру Готесцел, у [[Баварска шума|Баварској шуми]]<ref name="БДБ" />. Књига [[1782]]. године прелази у манастир [[Свети Емерам|светог Емерама]] у [[Регензбург]]у<ref name="БДБ" />, а од [[1810]]. године се налази баварској краљевској библиотеци. Псалтир је први објавио [[Ватрослав Јагић]], [[1906]]. године<ref name="Политика" />. |
Није познато када је тачно настао, али је највероватније био део библиотеке Стефана Лазаревића. Касније је припадао библиотеци [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]] ([[1427]]—[[1456]]) и сматра се да га је неко од његових потомака однео у [[Фрушка Гора|фрушкогорски]] [[манастир Привина Глава]]<ref name="Политика">{{cite web|url=http://www.unilib.bg.ac.rs/zajednica01/izdanja/visokoskolske_biblioteke/god3/br1/7.php|title=Трагање за „Минхенским Псалтиром" Наслеђе Ђурђа Бранковића|accessdate=24.05.2010}}</ref>.[[Српски патријарх]] [[Пајсије Јањевац]] ([[1614]]—[[1647]]) га је пронашао у манастирској ризници и позајмио га, да би [[псалтир]] укоричио и преписао [[1629]]. године<ref name="БДБ" />. Овај препис је касније завршио у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] и уништен је током [[Нацистичка Немачка|нацистичког]] [[Нацистичко бомбардовање Београда|бомбардовања Београда]] [[06.04.]][[1941.]]године<ref name="Политика" />. Оригинал псалтира је током [[Велики бечки рат|Великог бечког рата]], један баварски официр [[1688]]. године узео из манастира и понео са собом, да би га [[1689]]. године поклонио манастиру Готесцел, у [[Баварска шума|Баварској шуми]]<ref name="БДБ" />. Књига [[1782]]. године прелази у манастир [[Свети Емерам|светог Емерама]] у [[Регензбург]]у<ref name="БДБ" />, а од [[1810]]. године се налази баварској краљевској библиотеци. Псалтир је први објавио [[Ватрослав Јагић]], [[1906]]. године<ref name="Политика" />. |
||
Верзија на датум 11. фебруар 2011. у 07:05
Минхенски псалтир или Српски псалтир (нем. Serbischer Psalter, лат. Codex Monacensis Slavicus 4) је настао крајем XIV века[1] и према мишљењу академика Војислава Ј. Ђурића, то је најраскошнија српска књига из средњег века[2]. Рађен је или за кнеза Лазара (1371—1389) или за његовог сина Стефана (1389—1427)[1] и има преко двеста страница, димензија 28 x 19.5 cm[1], од чега се на њих 148 налазе илустроване минијатуре[1]. Писан је српском редакцијом црквенословенског језика, старом унцијалном ћирилицом[1], а данас је део колекције Баварске државне библиотеке, из Минхена.
Није познато када је тачно настао, али је највероватније био део библиотеке Стефана Лазаревића. Касније је припадао библиотеци Ђурђа Бранковића (1427—1456) и сматра се да га је неко од његових потомака однео у фрушкогорски манастир Привина Глава[3].Српски патријарх Пајсије Јањевац (1614—1647) га је пронашао у манастирској ризници и позајмио га, да би псалтир укоричио и преписао 1629. године[1]. Овај препис је касније завршио у Народној библиотеци Србије и уништен је током нацистичког бомбардовања Београда 06.04.1941.године[3]. Оригинал псалтира је током Великог бечког рата, један баварски официр 1688. године узео из манастира и понео са собом, да би га 1689. године поклонио манастиру Готесцел, у Баварској шуми[1]. Књига 1782. године прелази у манастир светог Емерама у Регензбургу[1], а од 1810. године се налази баварској краљевској библиотеци. Псалтир је први објавио Ватрослав Јагић, 1906. године[3].
Референце
- ^ а б в г д ђ е ж „Die Bayerische Staatsbibliothek Serbischer Psalter”. Приступљено 24. 05. 2010.
- ^ Ђурић, В (22. 06. 2008). „Сликарство код Срба у средњем веку (7)”. Глас Српске. Приступљено 24. 05. 2010.
- ^ а б в „Трагање за „Минхенским Псалтиром" Наслеђе Ђурђа Бранковића”. Приступљено 24. 05. 2010.
