Глаголски придев трпни — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 12. фебруар 2011. у 20:56

Глаголски облици
Лични
Презент
Аорист
Перфекат
Имперфекат
Плусквамперфекат
Футур I
Футур II
Императив
Потенцијал
Нелични
Инфинитив
Глаголски придев радни
Глаголски придев трпни
Глаголски прилог садашњи
Глаголски прилог прошли

Глаголски придев трпни, или пасивни партицип, неличан је глаголски облик који означава да се на некоме или нечему врши, или се (из)вршила нека радња. Другим речима, описује да неко или нешто трпи вршење радње. Као и остали пасивни облици глагола, може постојати само код прелазних глагола^[1].

Попут осталих глаголских облика, глаголски придев трпни може бити свршеног и несвршеног вида, може бити повратан или неповратан, а у реченици може имати објекат и адвербијал као допуне^[2]. Глаголски придев трпни (и остали партиципи) могу означавати прошло и садашње време, али не могу означавати будуће време.

Трпни глаголски придев служи за грађење пасива, а може имати и атрибутивну функцију уз именице. У неким језицима, трпни глаголски придев може имати предикативну и полупредикативну функцију, као и функцију издвојеног атрибута.

Глаголског придев трпни у српском језику

Трпни глаголски придев у српском језику има посебне облике за сва три рода у једнини и множини. Мења се по падежима, налик придевима са непалаталним завршетком. У ретким случајевима глаголски придев трпни гради се од повратног глагола (нпр. заљубљен од заљубити се)^[1]. У српском језику не постоји трпни глаголски придев садашњег времена, већ само прошлог^[2]. Глаголски придев трпни се ретко употребљава у говорном језику, док се често може уочити у писаном језику (научном, пословном, публицистичком).

Глаголски придев трпни гради се од инфинитивне или презентске глаголске основе и посебних наставака. Тип наставака зависи од типа инфинитивне основе, уз ретке изузетке. Наставци за грађење глагослког придева трпног су:

-н, -на, -но, -ни, -не, -на;
-ен, -ена, -ено, -ени, -ене, -ена;
-вен, -вена, -вено, -вени, -вене, -вена;
-т, -та, -то, -ти, -те, -та.

Наставак -н

Код глагола чији се инфинитив завршава на -ати, а инфинитивна основа на -а, глаголски придев трпни гради се додавањем наставка -н.

Примери:

нацрта-ти > нацрта + -н > нацртан (нацртана, нацртано, нацртани, нацртане, нацртана)
прочита-ти > прочита + -н > прочитан (прочитана, прочитано, прочитани, прочитане, прочитана)
позва-ти > позва + -н > позван (позвана, позвано, позвани, позване, позвана)

Наставак -ен

Код глагола чији се инфинитив завршава на -сти, а презентска основа на -с, -з, -д, -т или -б, трпни глаголски придев настаје додавањем наставка -ен на презентску основу.

Примери:

потрести (ист. по-трес-ти) > потрес + -ен > потресен (потресена, потресено, потресени, потресене, потресеена)
загристи (ист. за-гриз-ти) > загриз + -ен > загризен (загризена, загризено, загризени, загризене, загризена)
пробости (ист. про-бод-ти) > пробод + -ен > прободен (прободена, прободено, прободени, прободене, прободена)
прести (ист. пред-ти) > пред + -ен > преден (предена, предено, предени, предене, предена)
плести (ист. плет-ти) > плет + -ен > плетен (плетена, плетено, плетени, плетене, плетена)
грепсти (ист. греб-сти) > греб + -ен > гребен (гребена, гребено, гребени, гребене, гребена)

Код глагола чији се инфинитив завршава на -ћи, а сугласник којим се презентска основа завршава подлеже палатализацији, трпни глаголски придев настаје додавањем наставка -ен на презентску основу.

Примери:

испећи > испеч + -ен > испечен (испечена, испечено, испечени, испечене, испечена)
затећи > затеч + -ен > затечен (затечена, затечено, затечени, затечене, затечена)
рећи > реч + -ен > речен (затечена, затечено, затечени, затечене, затечена)
жећи > жеж + -ен > жежен (жежена, жежено, жежени, жежене, жежена)
врћи > врш + -ен > вршен (вршена, вршено, вршени, вршене, вршена)

Код свршених глагола чији се инфинитив завршава на -ити, презентска основа на -иј, а несвршени парњак се не завршава на -ивати, трпни глаголски придев настаје додавањем наставка -ен на презентску основу.

Пример:

разбити > разбиј + -ен > разбијен (разбијена, разбијено, разбијени, разбијене, разбијена)

Код глагола чији се инфинитив завршава на -ити или -ети, а прво лице презента на -им, трпни глаголски придев настаје додавањем наставка -ен на презентску основу. Ако се презентска основа завршава непалаталним сугласником, долази до јотовања.

Примери:

уплашити > уплаш + ен > уплашен (уплашена, уплашено, уплашени, уплашене, уплашена)
населити > насел + ј + ен > насељен (насељена, насељено, насељени, насељене, насељена)
очистити > очист + ј + ен > очишћен (очишћена, очишћено, очишћени, очишћене, очишћена)
љубити > љуб + ј + ен > љубљен (љубљена, љубљено, љубљени, љубљене, љубљена)

Наставак -вен

Код свршених глагола чији се инфинитив завршава на -ити, презентска основа на -иј, а несвршени парњак се завршава на -ивати, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -вен на инфинитивну основу.

Примери:

заши-ти > заши + -вен > зашивен (зашивена, зашивено, зашивени, зашивене, зашивена)
проли-ти > проли + -вен > проливен (проливена, проливено, проливени, проливене, проливена)

Код глагола чији се инфинитив завршава на -ути, код којих се презентска основа не завршава на -н, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -вен на инфинитивну основу.

Пример:

надути > наду + -вен > надувен (надувена, надувено, надувени, надувене, надувена)

Код неких глагола на -ети, углавном неправилних, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -вен на инфинитивну основу.

Примери:

млети > мле + –вен > млевен (млевена, млевено, млевени, млевене, млевена)
снабдети > снабде + -вен > снабдевен (снабдевена, снабдевено, снабдевени, снабдевене, снабдевена)
жети > жње + -вен > жњевен (жњевена, жњевено, жњевени, жњевене, жњевена); али се среће и жет
сатрти > сатр + -вен > сатрвен (сатрвена, сатрвено, сатрвени, сатрвене, сатрвена); али се среће и облик сатрт

Наставак -т

Код глагола чија се инфинитивна основа завршава на -нути или -сути, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -т на инфинитивну основу.

Пример:

надахнути > надахну + -т > надахнут (надахнута, надахнуто, надахнути, надахнуте, надахнута)
просути > просу + -т > просут (просута, просуто, просути, просуте, просута)

Код глагола чија се инфинитивна основа завршава на -нати, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -т на инфинитивну основу.

Пример:

признати > призна + -т > признат (призната, признато, признати, признате, призната)

Код глагола чији се инфинитив завршава на -ети , а презентска основа је проширена гласом -м или -н, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -т на инфинитивну основу.

Примери:

узети > узе + -т > узет (узета, узето, узети, узете, узета)
проклети > прокле + -т > проклет (проклета, проклето, проклети, проклете, проклета)

Код глагола са слоготворним р у инфинитиивној основи, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -т на инфинитивну основу.

застрти > застр + -т > застрт (застрта, застрто, застрти, застрте, застрта)

Изузеци

Поједини глаголи могу имати два облика трпног придева.

жети: жњевен и жет
сатрти: сатрвен и сатрт
дати: дат и дан (и префиксалне изведенице: продат и продан, предат и предан, издат и издан...)
добити: добијен и добивен
донети: донесен и донет

Литература

^ ^а ^б Klajn, I. Gramatika srpskog jezika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 127–130.
^ ^а ^б Marojević R. 1994. Gramatika ruskog jezika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 217–225.

[klajn-1] а ^б Klajn, I. Gramatika srpskog jezika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 127–130.

[mar-2] а ^б Marojević R. 1994. Gramatika ruskog jezika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 217–225.

[1]

[2]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{Глаголски облици}}
+'''Глаголски придев трпни''', или пасивни партицип, неличан је [[глаголски облик]] који означава да се на некоме или нечему врши, или се (из)вршила нека радња. Другим речима, описује да неко или нешто трпи вршење радње. Као и остали пасивни облици [[глагол]]а, може постојати само код прелазних глагола<ref name="klajn">Klajn, I. Gramatika srpskog jezika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 127–130.</ref>.
-{{Глаголска времена}}
-'''Глаголски придев трпни''' је неличан [[глаголски облик]]. Означава да се на некоме или нечему вршила или извршила нека радња, тј. да неко трпи вршење радње. Гради се од инфинитивне или презентске основе прелазних глагола и наставака:
+Попут осталих глаголских облика, глаголски придев трпни може бити свршеног и несвршеног вида, може бити повратан или неповратан, а у реченици може имати објекат и адвербијал као допуне<ref name="mar"/>. Глаголски придев трпни (и остали партиципи) могу означавати [[прошло време|прошло]] и [[презент|садашње време]], али не могу означавати [[будуће време]].
+Трпни глаголски придев служи за грађење [[пасив]]а, а може имати и [[атрибут]]ивну функцију уз [[именице]]. У неким језицима, трпни глаголски придев може имати [[предикат]]ивну и полупредикативну функцију, као и функцију издвојеног атрибута.
+== Глаголског придев трпни у српском језику ==
+Трпни глаголски придев у [[српски језик|српском језику]] има посебне облике за сва три [[род (граматика)|рода]] у једнини и множини. Мења се по [[падеж]]има, налик [[придеви]]ма са непалаталним завршетком. У ретким случајевима глаголски придев трпни гради се од повратног глагола (нпр. заљубљен од заљубити се)<ref name="klajn"/>. У српском језику не постоји трпни глаголски придев садашњег времена, већ само прошлог<ref name="mar">Marojević R. 1994. Gramatika ruskog jezika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 217–225.</ref>. Глаголски придев трпни се ретко употребљава у говорном језику, док се често може уочити у писаном језику (научном, пословном, публицистичком).
+Глаголски придев трпни гради се од [[инфинитив]]не или [[презент]]ске глаголске основе и посебних наставака. Тип наставака зависи од типа инфинитивне основе, уз ретке изузетке. Наставци за грађење глагослког придева трпног су:
 # -н, -на, -но, -ни, -не, -на;
 # -ен, -ена, -ено, -ени, -ене, -ена;
+# -вен, -вена, -вено, -вени, -вене, -вена;
 # -т, -та, -то, -ти, -те, -та.
-Има посебне облике за сва три рода у једнини и у множини. Служи за грађење сложених глаголских облика.
+=== Наставак -н ===
+Код глагола чији се инфинитив завршава на -ати, а инфинитивна основа на -а, глаголски придев трпни гради се додавањем наставка -н.
 Примери:
-# - нацрта'''н''', нацрта'''на''', нацрта'''но''', нацрта'''ни''', нацрта'''не''', нацрта'''на''',
+* нацрта-ти > нацрта + -н > нацрта'''н''' (нацрта'''на''', нацрта'''но''', нацрта'''ни''', нацрта'''не''', нацрта'''на''')
+* прочита-ти > прочита + -н > прочита''н'' (прочита''на'', прочита''но'', прочита''ни'', прочита''не'', прочита''на'')
-# - сруш'''ен''', сруш'''ена''', сруш'''ено''', сруш'''ени''', сруш'''ене''', сруш'''ена''',
-# - забрину'''т''', забрину'''та''', забрину'''то''', забрину'''ти''', забрину'''те''', забрину'''та''',
+* позва-ти > позва + -н > позва'''н''' (позва'''на''', позва'''но''', позва'''ни''', позва'''не''', позва'''на''')
+=== Наставак -ен ===
+Код глагола чији се инфинитив завршава на -сти, а презентска основа на -с, -з, -д, -т или -б, трпни глаголски придев настаје додавањем наставка -ен на презентску основу.
+Примери:
+* потрести (ист. по-трес-ти) > потрес + -ен > потрес'''ен''' (потрес'''ена''', потрес'''ено''', потрес'''ени''', потрес'''ене''', потресе'''ена''')
+* загристи (ист. за-гриз-ти) > загриз + -ен > загриз'''ен''' (загриз'''ена''', загриз'''ено''', загриз'''ени''', загриз'''ене''', загриз'''ена''')
+* пробости (ист. про-бод-ти) > пробод + -ен > пробод'''ен''' (пробод'''ена''', пробод'''ено''', пробод'''ени''', пробод'''ене''', пробод'''ена''')
+* прести (ист. пред-ти) > пред + -ен > пред'''ен''' (пред'''ена''', пред'''ено''', пред'''ени''', пред'''ене''', пред'''ена''')
+* плести (ист. плет-ти) > плет + -ен > плет'''ен''' (плет'''ена''', плет'''ено''', плет'''ени''', плет'''ене''', плет'''ена''')
+* грепсти (ист. греб-сти) > греб + -ен > греб'''ен''' (греб'''ена''', греб'''ено''', греб'''ени''', греб'''ене''', греб'''ена''')
+Код глагола чији се инфинитив завршава на -ћи, а [[сугласник]] којим се презентска основа завршава подлеже [[палатализација|палатализацији]], трпни глаголски придев настаје додавањем наставка -ен на презентску основу.
+Примери:
+* испећи > испеч + -ен > испеч'''ен''' (испеч'''ена''', испеч'''ено''', испеч'''ени''', испеч'''ене''', испеч'''ена''')
+* затећи > затеч + -ен > затеч'''ен''' (затеч'''ена''', затеч'''ено''', затеч'''ени''', затеч'''ене''', затеч'''ена''')
+* рећи > реч + -ен > реч'''ен''' (затеч'''ена''', затеч'''ено''', затеч'''ени''', затеч'''ене''', затеч'''ена''')
+* жећи > жеж + -ен > жеж'''ен''' (жеж'''ена''', жеж'''ено''', жеж'''ени''', жеж'''ене''', жеж'''ена''')
+* врћи > врш + -ен > врш'''ен''' (врш'''ена''', врш'''ено''', врш'''ени''', врш'''ене''', врш'''ена''')
+Код свршених глагола чији се инфинитив завршава на -ити, презентска основа на -иј, а несвршени парњак се не завршава на -ивати, трпни глаголски придев настаје додавањем наставка -ен на презентску основу.
+Пример:
+* разбити > разбиј + -ен > разбиј'''ен''' (разбиј'''ена''', разбиј'''ено''', разбиј'''ени''', разбиј'''ене''', разбиј'''ена''')
+Код глагола чији се инфинитив завршава на -ити или -ети, а прво лице презента на -им, трпни глаголски придев настаје додавањем наставка -ен на презентску основу. Ако се презентска основа завршава непалаталним сугласником, долази до [[јотовање|јотовања]].
+Примери:
+* уплашити > уплаш + ен > уплаш'''ен''' (уплаш'''ена''', уплаш'''ено''', уплаш'''ени''', уплаш'''ене''', уплаш'''ена''')
+* населити > насел + ј + ен > насељ'''ен''' (насељ'''ена''', насељ'''ено''', насељ'''ени''', насељ'''ене''', насељ'''ена''')
+* очистити > очист + ј + ен > очишћ'''ен''' (очишћ'''ена''', очишћ'''ено''', очишћ'''ени''', очишћ'''ене''', очишћ'''ена''')
+* љубити > љуб + ј + ен > љубљ'''ен''' (љубљ'''ена''', љубљ'''ено''', љубљ'''ени''', љубљ'''ене''', љубљ'''ена''')
+=== Наставак -вен ===
+Код свршених глагола чији се инфинитив завршава на -ити, презентска основа на -иј, а несвршени парњак се завршава на -ивати, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -вен на инфинитивну основу.
+Примери:
+* заши-ти > заши + -вен > заши'''вен''' (заши'''вена''', заши'''вено''', заши'''вени''', заши'''вене''', заши'''вена''')
+* проли-ти > проли + -вен > проли'''вен''' (проли'''вена''', проли'''вено''', проли'''вени''', проли'''вене''', проли'''вена''')
+Код глагола чији се инфинитив завршава на -ути, код којих се презентска основа не завршава на -н, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -вен на инфинитивну основу.
+Пример:
+* надути > наду + -вен > наду'''вен''' (наду'''вена''', наду'''вено''', наду'''вени''', наду'''вене''', наду'''вена''')
+Код неких глагола на -ети, углавном неправилних, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -вен на инфинитивну основу.
+Примери:
+* млети > мле + –вен > мле'''вен''' (мле'''вена''', мле'''вено''', мле'''вени''', мле'''вене''', мле'''вена''')
+* снабдети > снабде + -вен > снабде'''вен''' (снабде'''вена''', снабде'''вено''', снабде'''вени''', снабде'''вене''', снабде'''вена''')
+* жети >  жње + -вен > жње'''вен''' (жње'''вена''', жње'''вено''', жње'''вени''', жње'''вене''', жње'''вена'''); али се среће и ''жет''
+* сатрти > сатр + -вен > сатр'''вен''' (сатр'''вена''', сатр'''вено''', сатр'''вени''', сатр'''вене''', сатр'''вена'''); али се среће и облик ''сатрт''
+=== Наставак -т ===
+Код глагола чија се инфинитивна основа завршава на -нути или -сути, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -т на инфинитивну основу.
+Пример:
+*надахнути > надахну + -т > надахну'''т''' (надахну'''та''', надахну'''то''', надахну'''ти''', надахну'''те''', надахну'''та''')
+*просути > просу + -т > просу'''т''' (просу'''та''', просу'''то''', просу'''ти''', просу'''те''', просу'''та''')
+Код глагола чија се инфинитивна основа завршава на -нати, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -т на инфинитивну основу.
+Пример:
+*признати > призна + -т > призна'''т''' (призна'''та''', призна'''то''', призна'''ти''', призна'''те''', призна'''та''')
+Код глагола чији се инфинитив завршава на -ети , а презентска основа је проширена гласом -м или -н, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -т на инфинитивну основу.
+Примери:
+* узети > узе + -т > узе'''т''' (узе'''та''', узе'''то''', узе'''ти''', узе'''те''', узе'''та''')
+* проклети > прокле + -т > прокле'''т''' (прокле'''та''', прокле'''то''', прокле'''ти''', прокле'''те''', прокле'''та''')
+Код глагола са ''слоготворним р'' у инфинитиивној основи, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -т на инфинитивну основу.
+* застрти > застр + -т > застр'''т''' (застр'''та''', застр'''то''', застр'''ти''', застр'''те''', застр'''та''')
+=== Изузеци ===
-Рачунар је ''купљ'''ен'''''.
+Поједини глаголи могу имати два облика трпног придева.
+* жети:  жње'''вен''' и же'''т'''
+* сатрти: сатр'''вен''' и сатр'''т'''
+* дати: да'''т''' и да'''н''' (и префиксалне изведенице: продат и продан, предат и предан, издат и издан...)
+* добити: добиј'''ен''' и доби'''вен'''
+* донети: донес'''ен''' и доне'''т'''
+== Литература ==
-{{кратко}}
+{{Извори}}