Скокови у воду — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Међувики за изабране чланке за pt:Salto ornamental; козметичке промене
м r2.7.1) (Робот додаје: mn:Усанд үсрэлт
Ред 62: Ред 62:
[[lt:Šuoliai į vandenį]]
[[lt:Šuoliai į vandenį]]
[[hu:Műugrás és toronyugrás]]
[[hu:Műugrás és toronyugrás]]
[[mn:Усанд үсрэлт]]
[[nl:Schoonspringen]]
[[nl:Schoonspringen]]
[[nds-nl:Schoonspringen]]
[[nds-nl:Schoonspringen]]

Верзија на датум 13. фебруар 2011. у 16:52

Скок Arvid Spangberg на ОИ 1908.

Скокови у воду су такмичарски спорт у којем је циљ скакача што ефектније, уз презентацију акробатских гимнастичких елемената током скока, скочити у воду с уздигнутог места. Скокови у воду су стандардан олимпијски спорт иако се често изводе и као рекреацијска забава на природним или уметним купалиштима. Од 1973 у организацији ФИНА одржавају се светска првенства у скоковима у воду у саставу Светског првенства у воденим спортовима

Дисциплине

Одраз са одскочне даске

Две су основне дисциплине скокова у воду: скокови с одскочне даске и скокови са платформе. Скокови с одскочне даске изводе се с еластичне даске која приликом одраза даје додатни импулс скакачу чиме се постиже виши и енергичнији скок. Скокови с даске се изводе с висина од 1 до 3 метра од водене површине. Платформа је чврсто, најчешће бетонско или дрвено одскочиште, на висини од 5 до 10 метара изнад водене површине. Стандардне такмичарске дисциплине су:

  • даска 1 m
  • даска 3 m
  • платформа 10 m

Такмичење се изводи у мушкој и женској конкуренцији. На Олимпијским играма у Сиднеју 2000 уведена је и дисциплина синхронизованих скокова, где два такмичара из исте екипе изводе истовремено идентичан скок, те се осим тежине елемената и квалитета извођења оцењује и синхронизованост оба скока.

Правила такмичења

Такмичари изведе унапред договорени број скокова, код мушких између 6 и 11, док код девојака између 5 и 10 скокова. Скакач унапред мора пријавити врсту скока којег ће извести, а сваки скок има унапред одређен фактор тежине. Тај се фактор одређује на основу тежине и броја елемената који се изводе, на пример врста почетног става, број окрета и вијака, начин уласка у воду, итд. Скокове оцењују судије на следећи начин: за сваку фазу скока судија има на располагању по три бода (одраз, лет, улазак у воду) и још један додатни бод за укупан утисак и корекцију. Тада се тај збир множи с фактором тежине скока. Резулати за све скокове се сабирају, и победник је онај скакач или скакачица који има највећи коначни збир.

Такмичење се изводи на строго прописаним скакалиштима, на којима мора бити осим одговарајућег торња и базен прописаних димензија од којих је посебно важна дубина воде.

Слободни скокови

Осим строге олимпијске форме скокова у воду скокови се изводе на готово свим природним и уметним купалиштима као вид забаве. Посебно су атрактивни скокови с високих, најчешће на мору, стена и литица. Постоје и такмичења у скоковима у воду с стена и платформи од преко 20 метара!

Важно је рећи да су скокови у воду, посебно с већих висина, релативно опасна активност и препоручљиво је да их изводе само спремни и искусни скакачи. Потенцијална опасност од кривог уласка у воду може довести до озбиљних, па чак и фаталних озледа. Ударац у воду приликом скока с веће висине скакача може озлиједити али и ошамутити те прети опасност од утапања. Такођер је опасно скакати на непознатом терену, где није проверена дубина воде, где није осигуран довољан простор у води за скок, итд.

Спољашње везе

Шаблон:Портал Спорт

Шаблон:Link FA