Шехид

Šehid (арап. شهيد, žrtva, mučenik), je religiozni termin u islamu, koji znači žrtva. To je titula koja se daje muslimanima nakon smrti, ukoliko umru ispunjavajući religijske zapovesti, ili tokom rata za religiju. Termin nema samo religijsku konotaciju, takođe se često koristi na indijskom potkontinentu od strane Indusa i Sika kao ekvivalent za mrtvaca. Arapski hrišćani koriste ovaj termin da opišu ljude ubijene u toku rata ili na dužnosti.

Šehidom se smatra osoba čije je mjesto u Raju obećano, prema ajetu iz Kurana:

арап. وَلاَ تَحْسَبَنَّ الَّذِينَ قُتِلُواْ فِي سَبِيلِ اللّهِ أَمْوَاتًا بَلْ أَحْيَاء عِندَ رَبِّهِمْ يُرْزَقُونَ

• u prevodu: Nikako ne smatraj mrtvima o­ne koji su na Alahovom putu izginuli! Ne, o­ni su živi i u izobilju su kod Gospodara svoga

Poginuli borci tokom rata u Bosni i Hercegovini se nazivaju šehidima ukoliko su isti pripadali Bošnjačko-muslimanskom korpusu.

Često u novije vreme sebe šehidima nazivaju bombaši samoubice, s čime se ne slaže većina islamske uleme objašnjavajući takvu akciju izvršavanjem samoubistva, a što je po islamu veliki greh.

U Rusiji se za ženske šehide koristi termin šehidka, koje Čečeni često koriste za terorističke napade po Rusiji (moskovski metro).