Украјинска православна црква у Канади — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 7: Ред 7:
== Историја ==
== Историја ==


Јула [[1918]], у граду [[Саскатун]], провинција [[Саскачеван]], била је образована црквена општина и братство под називом ''Украјинска грчка православна црква у Канади'' ({{Јез-енгл|Ukrainian Greek Orthodox Church of Canada (UGOCC)}}). Братство, у чији састав су ушли и бивши унијати, заједнички је осудило [[Брестовска унија|Брестовску унију]]. Тражећи епископско руководство, чланови општине су се обратили руском епископу алеутском и северноамеричком Александру (Немоловском), који је у почетку пристао да се стави на чело општине, али је касније одбио.
Јула [[1918]], у граду [[Саскатун]], провинција [[Саскачеван]], била је образована црквена општина и братство под називом ''Украјинска грчка православна црква Канаде'' ({{Јез-енгл|Ukrainian Greek Orthodox Church of Canada}}). Братство, у чији састав су ушли и бивши унијати, заједнички је осудило [[Брестовска унија|Брестовску унију]]. Тражећи епископско руководство, чланови општине су се обратили руском епископу алеутском и северноамеричком Александру (Немоловском), који је у почетку пристао да се стави на чело општине, али је касније одбио.


Дана [[28. децембар|28. децембра]] [[1918]], одржан је Први сабор Украјинске грчке православне цркве у Канади, након кога је отворена семинарија у [[Саскатун]]у.
Дана [[28. децембар|28. децембра]] [[1918]], одржан је Први сабор Украјинске грчке православне цркве Канаде, након кога је отворена семинарија у [[Саскатун]]у.


Други сабор је био одржан [[27. новембар|27. новембра]] [[1919]]. године у присуству антиохијског митрополита Германа (Шехади), који се налазио на челу ове Цркве посљедњих пет година.
Други сабор је био одржан [[27. новембар|27. новембра]] [[1919]]. године у присуству антиохијског митрополита Германа (Шехади), који се налазио на челу ове Цркве посљедњих пет година.


Након [[1924]], Украјинска грчка православна црква у Канади је прешла под окриље неканонске [[Украјинска аутокефална православна црква|Украјинске аутокефалне православне цркве]]. Од тада се на њеном челу налазио неканонски архијереј Јоан Теодорович (1924—1946).
Након [[1924]], Украјинска грчка православна црква Канаде је прешла под окриље неканонске [[Украјинска аутокефална православна црква|Украјинске аутокефалне православне цркве]]. Од тада се на њеном челу налазио неканонски архијереј Јоан Теодорович (1924—1946).


Године [[1948]], вјерници Украјинске грчке православне цркве у Канади су се одвојили од Јоана Теодоровича, и [[1949]]. на њихово чело се ставио самозвани патријарх Мстислав Скрипник, а од [[1951]] — митрополит Иларион (Огијенко).
Године [[1948]], вјерници Украјинске грчке православне цркве Канаде су се одвојили од Јоана Теодоровича, и [[1949]]. на њихово чело се ставио самозвани патријарх Мстислав Скрипник, а од [[1951]] — митрополит Иларион (Огијенко).


Година [[1950е|1950-их]], Украјинска грчка православна црква у Канади је успоставила односе с Украјинском православном заграничном црквом. Године [[1945]], био је основан Институт Светог Андреја.
Година [[1950е|1950-их]], Украјинска грчка православна црква Канаде је успоставила односе с Украјинском православном заграничном црквом. Године [[1945]], био је основан Институт Светог Андреја.


Године [[1951]], Украјинска грчка православна црква у Канади је проглашена за [[Митрополија|митрополију]], и била је извршена подјела на двије [[Епархија|епархије]]. Године [[1959]], основана је и трећа епархија. У том времену, било је укупно 270 парохија, 76 свештеника и око 140 хиљада вјерника.
Године [[1951]], Украјинска грчка православна црква Канаде је проглашена за [[Митрополија|митрополију]], и била је извршена подјела на двије [[Епархија|епархије]]. Године [[1959]], основана је и трећа епархија. У том времену, било је укупно 270 парохија, 76 свештеника и око 140 хиљада вјерника.


Покушаји да се уреди канонски статус Украјинске грчке православне цркве у Канади су дали резултата [[1. април]]а [[1990]], када је Украјинска грчка православна црква у Канади била подведена под јурисдикцију [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]], с промјеном њеног назива у ''Украјинска православна црква у Канади''.
Покушаји да се уреди канонски статус Украјинске грчке православне цркве Канаде су дали резултат [[1. април]]а [[1990]], када је Украјинска грчка православна црква Канаде била подведена под јурисдикцију [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]], с промјеном њеног назива у ''Украјинска православна црква у Канади''.


Дана [[23. јул]]а [[2006]], одржано је устоличење архиепископа винипешког и митрополита канадског Ивана (Стинке).
Дана [[23. јул]]а [[2006]], одржано је устоличење архиепископа винипешког и митрополита канадског [[Иван Стинка|Ивана (Стинке)]].


Јула [[2010]], -{XXII}- сабор Украјинске православне цркве у Канади је уважио оставку митрополита Ивана и изабрао његовог насљедника, који је постао архиепископ Јуриј (Калишчук).
Јула [[2010]], -{XXII}- сабор Украјинске православне цркве у Канади је уважио оставку митрополита Ивана и изабрао његовог насљедника, који је постао архиепископ [[Јуриј Калишчук|Јуриј (Калишчук)]].


== Савремено стање ==
== Савремено стање ==

Верзија на датум 6. март 2011. у 19:42

Датотека:Metropolitan Cathedral Winnipeg.jpg
Катедрала у Винипегу

Украјинска православна црква у Канади (укр. Українська Православна Церква в Канаді; енгл. Ukrainian Orthodox Church of Canada) је органски дио Цариградске патријаршије.

Поглавар је господин Јуриј, а сједиште се налази у Винипегу.

Историја

Јула 1918, у граду Саскатун, провинција Саскачеван, била је образована црквена општина и братство под називом Украјинска грчка православна црква Канаде (енгл. Ukrainian Greek Orthodox Church of Canada). Братство, у чији састав су ушли и бивши унијати, заједнички је осудило Брестовску унију. Тражећи епископско руководство, чланови општине су се обратили руском епископу алеутском и северноамеричком Александру (Немоловском), који је у почетку пристао да се стави на чело општине, али је касније одбио.

Дана 28. децембра 1918, одржан је Први сабор Украјинске грчке православне цркве Канаде, након кога је отворена семинарија у Саскатуну.

Други сабор је био одржан 27. новембра 1919. године у присуству антиохијског митрополита Германа (Шехади), који се налазио на челу ове Цркве посљедњих пет година.

Након 1924, Украјинска грчка православна црква Канаде је прешла под окриље неканонске Украјинске аутокефалне православне цркве. Од тада се на њеном челу налазио неканонски архијереј Јоан Теодорович (1924—1946).

Године 1948, вјерници Украјинске грчке православне цркве Канаде су се одвојили од Јоана Теодоровича, и 1949. на њихово чело се ставио самозвани патријарх Мстислав Скрипник, а од 1951 — митрополит Иларион (Огијенко).

Година 1950-их, Украјинска грчка православна црква Канаде је успоставила односе с Украјинском православном заграничном црквом. Године 1945, био је основан Институт Светог Андреја.

Године 1951, Украјинска грчка православна црква Канаде је проглашена за митрополију, и била је извршена подјела на двије епархије. Године 1959, основана је и трећа епархија. У том времену, било је укупно 270 парохија, 76 свештеника и око 140 хиљада вјерника.

Покушаји да се уреди канонски статус Украјинске грчке православне цркве Канаде су дали резултат 1. априла 1990, када је Украјинска грчка православна црква Канаде била подведена под јурисдикцију Цариградске патријаршије, с промјеном њеног назива у Украјинска православна црква у Канади.

Дана 23. јула 2006, одржано је устоличење архиепископа винипешког и митрополита канадског Ивана (Стинке).

Јула 2010, XXII сабор Украјинске православне цркве у Канади је уважио оставку митрополита Ивана и изабрао његовог насљедника, који је постао архиепископ Јуриј (Калишчук).

Савремено стање

У Украјинској православној цркви у Канади, као литургијски језици, употребљавају се црквенословенски, украјински, енглески и француски језик.

У данашње вријеме, Црква има 4 епископа, 200 храмова и капела и око 100 свештеника.

Године 1961, било је регистровано око 119 хиљада вјерника те Цркве, а 2004. само око 11 хиљада. [1]

Види још

Извори

Спољашње везе