Монголски језик — разлика између измена
Нема описа измене |
м r2.7.1) (Робот мења: qu:Muñgul simi |
||
Ред 194: | Ред 194: | ||
[[ar:لغة منغولية]] |
[[ar:لغة منغولية]] |
||
[[az:Monqol dili]] |
[[az:Monqol dili]] |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
[[bn:মঙ্গোলীয় ভাষা]] |
[[bn:মঙ্গোলীয় ভাষা]] |
||
[[bo:སོག་པོའི་སྐད།]] |
[[bo:སོག་པོའི་སྐད།]] |
||
[[br:Mongoleg]] |
[[br:Mongoleg]] |
||
⚫ | |||
[[ca:Mongol]] |
[[ca:Mongol]] |
||
⚫ | |||
[[cy:Mongoleg]] |
[[cy:Mongoleg]] |
||
⚫ | |||
[[da:Mongolsk (sprog)]] |
[[da:Mongolsk (sprog)]] |
||
[[de:Mongolische Sprache]] |
[[de:Mongolische Sprache]] |
||
⚫ | |||
[[et:Mongoli keel]] |
[[et:Mongoli keel]] |
||
⚫ | |||
[[es:Idioma mongol]] |
[[es:Idioma mongol]] |
||
[[eo:Mongola lingvo]] |
[[eo:Mongola lingvo]] |
||
Ред 213: | Ред 215: | ||
[[hak:Mùng-kú-ngî]] |
[[hak:Mùng-kú-ngî]] |
||
[[xal:Моңһлмудин келн]] |
[[xal:Моңһлмудин келн]] |
||
[[ |
[[he:מונגולית]] |
||
[[hi:मंगोल भाषा और साहित्य]] |
[[hi:मंगोल भाषा और साहित्य]] |
||
[[hsb:Mongolšćina]] |
[[hsb:Mongolšćina]] |
||
[[io:Mongoliana linguo]] |
[[io:Mongoliana linguo]] |
||
⚫ | |||
[[is:Mongólska]] |
[[is:Mongólska]] |
||
[[it:Lingua mongola]] |
[[it:Lingua mongola]] |
||
[[ |
[[ja:モンゴル語]] |
||
[[ka:მონღოლური ენა]] |
[[ka:მონღოლური ენა]] |
||
[[ko:몽골어]] |
|||
[[ku:Zimanê mongolî]] |
[[ku:Zimanê mongolî]] |
||
[[la:Lingua Mongolica]] |
[[la:Lingua Mongolica]] |
||
Ред 228: | Ред 230: | ||
[[hu:Mongol nyelv]] |
[[hu:Mongol nyelv]] |
||
[[mk:Монголски јазик]] |
[[mk:Монголски јазик]] |
||
⚫ | |||
[[mn:Монгол хэл]] |
[[mn:Монгол хэл]] |
||
[[nah:Mongollahtōlli]] |
[[nah:Mongollahtōlli]] |
||
[[nl:Mongools]] |
[[nl:Mongools]] |
||
[[ja:モンゴル語]] |
|||
[[no:Mongolsk]] |
[[no:Mongolsk]] |
||
⚫ | |||
[[pms:Lenga mòngol, periférich]] |
[[pms:Lenga mòngol, periférich]] |
||
⚫ | |||
[[pl:Język mongolski]] |
[[pl:Język mongolski]] |
||
[[pt:Língua mongol]] |
[[pt:Língua mongol]] |
||
[[ro:Limba mongolă]] |
[[ro:Limba mongolă]] |
||
[[qu: |
[[qu:Muñgul simi]] |
||
[[ru:Монгольский язык]] |
[[ru:Монгольский язык]] |
||
[[sco:Mongolian leid]] |
[[sco:Mongolian leid]] |
||
Ред 250: | Ред 250: | ||
[[tt:Монгол теле]] |
[[tt:Монгол теле]] |
||
[[th:ภาษามองโกเลีย]] |
[[th:ภาษามองโกเลีย]] |
||
⚫ | |||
[[tg:Забони муғулӣ]] |
[[tg:Забони муғулӣ]] |
||
[[tr:Moğolca]] |
[[tr:Moğolca]] |
||
Ред 255: | Ред 256: | ||
[[uk:Монгольська мова]] |
[[uk:Монгольська мова]] |
||
[[ug:موڭغۇل تىلى]] |
[[ug:موڭغۇل تىلى]] |
||
⚫ | |||
[[wuu:蒙古语]] |
[[wuu:蒙古语]] |
||
[[zh:蒙古语]] |
[[zh:蒙古语]] |
Верзија на датум 24. март 2011. у 10:21
монголски језик | |
---|---|
Монгол хэл, | |
Говори се у | Монголија |
Број говорника | 5,2 милиона (недостаје датум) |
ћирилица монголско писмо | |
Званични статус | |
Службени језик у | Монголија Кина (Унутрашња Монголија) |
Регулише | Државно језичко веће (Монголија) Веће за језик и књижевност (Унутрашња Монголија) |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | mn |
ISO 639-2 | mon |
ISO 639-3 | Или:khk – халха монголскиmvf – периферни монголски |
Монголски језик (Монгол хэл, ) је службени језик у Монголији и најпознатији припадник монголске групе језика. Користи га око 5,7 милиона људи. Осим у Монголији (90% становништва), овај језик се говори у Аутономном региону Унутрашњој Монголији на северу Кине. Стандардни језик је заснован на халха дијалекту.
Класификација
Монголски језик спада у монголску групу језика, која се неретко, заједно са туркијским и тунгуским језицима (повремено и са јапанским и корејским језиком), сврстава у алтајску језичку породицу.
Писмо
У Монголији се за записивање користи ћирилично писмо, док се у Кини користи традиционални монголски алфабет.
Особине
Монголски језик је аглутинативан, а да би изразио различите односе у реченици, углавном се користи суфиксима. Основни ред речи је субјекат-објекат-предикат.
Присутно је осам падежа.
Познаје самогласничку хармонију.
Присутно је седам самогласника и 34 сугласника (неки сугласници су присутни само у страним речима).
Самогласници:
Предњи | Централни | Задњи | |
---|---|---|---|
затворени | i | u | |
полузатворени | ʊ | ||
средњи | e | o | |
полуотворени | ɔ | ||
отворени | а |
Сваки самогласник може бити дуг и кратак; другим речима, дужина самогласника је дистинктивна, као и у српском (занимљиво је да је кратка варијанта гласа o заправо централни самогласник [ɵ]).
Према правилима самогласничке хармоније, самогласници се деле у две групе:
Предњи | Задњи | Неутрални |
---|---|---|
e, u, o | a, ʊ, ɔ | i |
Сугласници:
уснени | зубни | предњенепчани | задњенепчани | ресични | |||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
"Обични" | палатализовани | "Обични" | Палатализован | Палатализован | "Обични" | ||||
Назал | m | mʲ | n | nʲ | ŋ | ||||
Плозив | безвучни аспировани | (pʰ) | (pʲʰ) | tʰ | tʲʰ | (kʲʰ) | (kʰ) | ||
безвучни | p | pʲ | t | tʲ | |||||
звучни сугласник | ɡʲ | ɡ | ɢ | ||||||
Африкат | безвучни аспировани | tsʰ | tʃʰ | ||||||
безвучни | ts | tʃ | |||||||
Фрикатив | (f) | s | ʃ | xʲ | x | ||||
Латерални фрикатив | ɮ | ɮʲ | |||||||
Вибрант | r | rʲ | |||||||
Апроксимант | w̜ | w̜ʲ | j |
Сугласници у заградама се срећу само у страним речима.