Архимандрит Филарет (Гранић) — разлика између измена
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Биографија |
|||
| име = Филарет |
|||
| презиме = Гранић |
|||
| слика = Филарет _Гранић.jpg |
|||
| ширина_слике = 250п |
|||
| опис_слике = Филарет Гранић, српски византолог |
|||
| пуно_име = |
|||
| дан_рођења = 13. |
|||
| месец_рођења = септембар |
|||
| година_рођења = 1883. |
|||
| место_рођења = [[Слика:Flag of Austria-Hungary 1869-1918.svg|20п]] [[Велика Кикинда]], [[Аустроугарска]] |
|||
| држава_рођења = |
|||
| дан_смрти = 3. |
|||
| месец_смрти = фебруар |
|||
| година_смрти = 1948. |
|||
| место_смрти = {{ЗД ЈУГ}} [[Београд]], [[Југославија]] |
|||
| држава_смрти = |
|||
}} |
|||
'''Филарет Гранић''' ([[Велика Кикинда]], 1/[[13. септембар]] [[1883]] — [[Београд]], [[3. фебруар]] [[1948]]) је био српски византолог и теолог, архимандрит. |
'''Филарет Гранић''' ([[Велика Кикинда]], 1/[[13. септембар]] [[1883]] — [[Београд]], [[3. фебруар]] [[1948]]) је био српски византолог и теолог, архимандрит. |
||
Верзија на датум 27. март 2011. у 16:54
Филарет Гранић | |
|---|---|
 Филарет Гранић, српски византолог | |
| Датум рођења | 13. септембар 1883. |
| Место рођења | .svg){kind=small} Велика Кикинда, Аустроугарска |
| Датум смрти | 3. фебруар 1948. (64 год.) |
| Место смрти | Шаблон:ЗД ЈУГ Београд, Југославија |
Филарет Гранић (Велика Кикинда, 1/13. септембар 1883 — Београд, 3. фебруар 1948) је био српски византолог и теолог, архимандрит.
Биографија
Рођен је у Великој Кикинди као Бранко Гранић. Гимназију је завршио у Новом Саду а студирао је у Бечу и Минхену код познатог византолога Карла Крумбахера где је и докторирао. Његово световно име било је Бранко. По повратку са студија се замонашио и добио име Филарет.
Научну каријеру је започео у Скопљу 1922. као доцент на Филозофском факултету, где је 1926. изабран за ванредног професора византологије. 1929. прелази на Богословски факултет у Београду где је постављен на катедру за Патрологију, а од 1936, као редовни професор предаје патристику и канонско право. Од 1932. је и хонорарни професор на Филозофском факултету где предаје византијску историју заједно са Георгијем Острогорским. 1935. је изабран за дописног, а 1940. за редовног члана Српске академије наука.
Оставио је за собом велики број радова из историје хришћанске и српске цркве, а посебно из правне историје и историје институција у Византији и средњовековној Србији. Његове радове карактерише минуцуиозно проучавање извора и солидна обрада материјала који проучава. Своју огромну библиотеку је поклонио византолошком институту САНУ.
Помињемо неке његове радове: Правни положај и организација грчких манастира по Јустинијановом праву, Црквеноправне одредбе Хиландарског типика Св. Саве о настојатељу и осталим манастирским функционерима, Проблем сазива васељенског сабора, Монаштво у служби ближњега у старом и средњем веку.
Литература
текст саставио мр А. Ђаковац према опширнијој биографији еп. А. Јевтића у Богословље, 1980, стр. 27-41.