Светосавље — разлика између измена
| Ред 4: | Ред 4: | ||
== Одлике == |
== Одлике == |
||
Светосавље као [[филозофија живота]] и као богословско усмјерење настало је [[1930е| |
Светосавље као [[филозофија живота]] и као богословско усмјерење настало је [[1930е|тридесетих]] година 20. вијека у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]]. На пољу светосавља највише су се истакли епископ [[Николај Велимировић]] и отац [[Јустин Поповић]]. |
||
Светосавље представља усмјерење у српској богословској мисли и духовности уопште које се развило под великим утицајем [[Свети Сава|Светог Саве]], његовог светитељског лика и богословског доприноса.{{чињеница}} Светосавље, као филозофија живота, означава што досљеднију примјену православних вриједности како на личном плану тако и у историјској животној стварности [[Срби|српског народа]].{{чињеница}} |
Светосавље представља усмјерење у српској богословској мисли и духовности уопште које се развило под великим утицајем [[Свети Сава|Светог Саве]], његовог светитељског лика и богословског доприноса.{{чињеница}} Светосавље, као филозофија живота, означава што досљеднију примјену православних вриједности како на личном плану тако и у историјској животној стварности [[Срби|српског народа]].{{чињеница}} |
||
Верзија на датум 28. март 2011. у 16:56
 | Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Светосавље је православно хришћанство српског стила и искуства утемељено на лику и дјелу Светог Саве.[тражи се извор]
Одлике
Светосавље као филозофија живота и као богословско усмјерење настало је тридесетих година 20. вијека у Краљевини Југославији. На пољу светосавља највише су се истакли епископ Николај Велимировић и отац Јустин Поповић.
Светосавље представља усмјерење у српској богословској мисли и духовности уопште које се развило под великим утицајем Светог Саве, његовог светитељског лика и богословског доприноса.[тражи се извор] Светосавље, као филозофија живота, означава што досљеднију примјену православних вриједности како на личном плану тако и у историјској животној стварности српског народа.[тражи се извор]
Идеологизација
У данашње вријеме, јављају се многа тумачења светосавља. Углавном, светосавље се често своди на само једну од његових компоненти или се у њему откривају садржаји и поруке које су светосављу опречне.[тражи се извор]
Најчешће се светосавље своди на чисто национално-политичку идеологију, лишену духовног садржаја. Данас је идеологизација светосавља најчешћа и светосавље се често посматра као облик српског национализма и као оруђе појединих десничарских организација ради остварења њихових циљева.
Данас, одређени број људи гледају на светосавски национализам као десну политичку идеологију, спој српског национализма и клерикализма. Поред епископа Николаја Велимировића, као једног од најзначајнијих заступника светосавског национализма, наводи се често и сарадник нациста Димитрије Љотић. [1] Посматрајући светосавље као политичку идеологију, сматра се да је она побједом комунизма након Другог свјетског рата потиснута из јавног живота, али да је поновно постала присутна на српској политичкој сцени 1990-их година. Поједине организације себе често одређују као светосавске, као нпр. Отачаствени покрет Образ, Свети Јустин, Двери српске итд. [тражи се извор]
Припадници Отачаственог покрета Образ се залажу за оно што називају српским средњовјековним вриједностима (богољубље, витештво, саборност) и за успостављање српске православне државе на простору од „Купе до Вардара и од Дунава до Јадранског мора“. [2]
Често се светосавским националистима приписује и антисемитизам. [3] Тако је Николај Велимировић у књизи „Кроз тамнички прозор“, написаној током заробљеништва у Дахау, за рат оптужио све нехришћанске идеологије Европе, попут: демократије, комунизма, социјализма, атеизма и вјерске толеранције. У основи ових појава Велимировић види јеврејско дјеловање: [4][5]
То Европа не зна [...] Она ништа не зна осим оног што јој Жидови пруже као знање. Она ништа не верује осим оног што јој Жидови заповеде да верује. Она не уме ништа да цени као вредност док јој Жидови не поставе свој кантар за меру вредности [...] Сва модерна гесла европска саставили су Жиди, који су Христа распели: и демократију, и штрајкове, и социјализам, и атеизам, и толеранцију свих вера, и пацифизам, и свеопшту револуцију, и каптализам, и комунизам. Све су то изуми Жидова, односно оца њихова ђавола. За чуђење је да су се Европејци, потпуно предали Жидовима, тако да жидовском главом мисле, жидовске програме примају, жидовско христоборство усвајају, жидовске лажи као истине примају, жидовска гесла као своја примају, по жидовском путу ходе и жидовским циљевима служе.
Извори
- ^ Maria Falina, Svetosavlje: A Case Study in the Nationalization of Religion
- ^ Obraz: Ko smo mi
- ^ Kanonizacija "proroka" antisemitizma
- ^ Велимировић. Николај. „О Јеврејима“ у: Речи српском народу кроз тамнички прозор (из логора Дахау)., ИХТУС-Хришћанска књига., Београд 2000 (стр. 193-194)
- ^ www.svetosavlje.org ВЛАДИКА НИКОЛАЈ: КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР