Харпун — разлика између измена
м Бот Додаје: sh:Harpun |
м r2.7.1) (Робот додаје: bg:Харпун |
||
Ред 29: | Ред 29: | ||
[[ast:Farpón]] |
[[ast:Farpón]] |
||
[[bg:Харпун]] |
|||
[[ca:Arpó]] |
[[ca:Arpó]] |
||
[[da:Harpun]] |
[[da:Harpun]] |
Верзија на датум 3. април 2011. у 21:21
Харпун је дуго копље који се користи за риболов или за лов на морске животиње као што су китови. Харпун се испаљује у животињу, а затим се конопцем или ланцем везаним за крај харпуна ловина привлачи на брод.
Историја
Харпун се у прошлости израђивао од од кости, рога, слоноваче за лов и риболов. Најчешће се састоји од једног или два реда латералних зубаца, а може имати и перфорирану базу. Јавља се од млађег магдалијена.
Заступљен је у многим епипалеолитским и мезолитским, а типичан је и за неке неолитске и културе каснијих периода.
Оруђе овог типа констатовано је на налазиштима Ђердапа, као и на налазиштима винчанске и старчевачке културе.
Функцију харпуна могли су имати и неки делови композитног оруђа.
Харпун се помиње код грчког историчара Полибија (203 - 120. године п. н. е.), где је у његовор „Историји“ описан као ловачки мач за риболов, са назубченом или раздвојеном главом.
Бакарни харпуни су били познати током антике, а такође и у раним културама Индије и међу Абориџинима који су насељавали Андаманска и Никобарска острва и који су га користили за риболов.
Данас је харпун познат као дугогодишње оруђе за лов на китове.