Анаграм

Анаграм је врста загонетке у којој се преметањем слова неке речи или израза добија нова реч или израз. Као ефектан пример може да нам послужи анаграм ЛАЖНИ СТИД КУПАЧА (нудистичка плажа), аутора Златана Чопа. За анаграм може да се користи и назив „преметаљка“.

Елементи анаграма

Главни елементи сваког анаграма, као загонетке, су поставка, која се решавачу ставља на увид, и решење. У горњем примеру поставка је ЛАЖНИ СТИД КУПАЧА, а решење је НУДИСТИЧКА ПЛАЖА. У конкурсима за састављање анаграма иде се обрнутим путем: даје се решење, на основу кога енигмате треба да саставе анаграм. Ако поставка и решење нису ни у каквој вези, у питању је само обично преметање слова (нпр. ОРТОПЕД – ТОРПЕДО).

Историјат

Као и за многе друге ствари у Старом веку, за развоје анаграма заслужни су Грци. Према неким историчарима, први анаграмиста био је чувени математичар и филозоф Питагора (582-500 п.н.е.). Питагора је, наводно, кроз анаграме приказивао своја филозофска схватања. Ипак, пошто нема његових сачуваних анаграма, енигмати су за првог састављача прогласили Ликофрона, песника и филозофа из трећег века п.н.е. Ликофрон, који је радио у александријској библиотеци, своје прве анаграме посветио је краљу Птолемеју Другом и краљици Арсиноји.

Анаграмирање је постало нарочито популарно у средњем веку када су многи владари и племићи тражили да се од њиховог имена сачини анаграмирањем неки прихватљив и похвалан израз (подругљив, ако су у питању били непријатељи). Анаграми су били и у службеној употреби као једна од криптографских метода и као подесно средство за шифровање, односно тајну преписку. Технички прогрес је у међувремену за то усавршио друге методе, па је престала потреба за применом анаграма у овој области. Статус загонетке (енигматског састава) стекао је на прелазу из 18. у 19. век, када је постао средство разоноде и стекао је велику популарност.

Квалитет анаграма

Постоји више критеријума за вредновање анаграма, који имају различиту тежину у процењивању. Уколико се ти критеријуми испуне, анаграм се може сматрати квалитетним.

• Логичка веза поставке и решења - код анаграма као загонетке ова два елемента морају бити у што тешњој вези, од чега у највећој мери зависи његов квалитет. Тако сачињен анаграм је разумљив, и најчешће нису потребна никаква додатна објашњења за његово решавање. Пример: КРАСАН ЈЕ ОДМОР (Јадранско море), аутор: Марко Крвавица.
• Избегавање понављања истих речи у поставци и решењу – Иста реч не може да постоји и у поставци и у решењу, а такође ни речи са истим кореном. Понекад се може толерисати неко мање понављање уколико је ауторска идеја важнија од тог техничког недостатка.
• Граматичка исправност – и поставка и решење треба да буду граматички исправни, без мешања страних и домаћих речи и фраза, са што мање или сасвим без узвика типа “О“, „Е“, „АО“ и сл.
• Степен испремештаности слова – идеално би било да сва слова промене места, што најчешће није могуће, али се тежи да тај степен буде што већи.
• Дужина поставке, односно решења – овај критеријум нема већу тежину јер се и од краће поставке може направити добар анаграм, али га ипак поједини састављачи цене. Дакле, пожељно је да буде и у решењу и у поставци што више што дужих речи.
• Структура слова – премда ни овај критеријум нема већи значај, треба напоменути да се више вреднују они анаграми који садрже што више наших такозваних „нефреквентних слова“ као што су „ђ“, „ж“, „љ“, „њ“, „ћ“, „ф“, „х“, „џ“.
• Избор теме – пожељно је, па и неопходно, да анаграми буду тематски актуелни и, колико је то могуће, да прате сва друштвена збивања. Пример за то су тзв. насловни анаграми, где се тражи ко ће на основу неког наслова са прве странице дневних новина да сачини најбољи анаграм. Рецимо, од наслова „Ратне стрепње“ направљен је анаграм СТРАНЕ ПРЕТЊЕ. У сваком случају, треба бирати теме које се односе на области значајне за општу културу најширег круга решавача, избегавати непознате личности, превише стручне термине познате само малом броју људи, стране речи итд.

Врсте анаграма по чистоћи

Најправилније је да и у поставци и у решењу буде подједнак број слова („чист анаграм“). Неки пут је међутим то тешко извести, па се у часописима дозвољавају извесна мања одступања да би се добила квалитетнија загонетка. У том смислу постоје:

• Крњи анаграм - број слова у поставци је за један мањи од броја слова решења („проза пуна дивоте“ – „знакови поред пута“; у поставци нема слова „к“, које постоји у решењу па се у том случају поред поставке стави „+К“)
• Проширени анаграм – обрнут случај у односу на горњу врсту: број слова у поставци је за један већи од броја слова решења. Уобичајено је да се слово које је „вишак“ стави у заграду. („пре(п)ород света“ – „радост Европе“)
• Логогрифни анаграм – код овог случаја и поставка и решење имају исти број слова, али се једно слово у решењу мења. („ма веран води Колубари“ – „Радован Бели Марковић“, слово „у“ у поставци мења слово „ћ“).

Остале врсте анаграма

• Учаурени анаграм – код њега се од поставке одбијају прво и последње слово, а преостала унутрашња слова се премећу. („приговор“ – „гориво“),
• Слоговни анаграм – премећу се слогови из поставке, а не појединачна слова,
• Стиховни анаграм – када је поставка дата у стиховима,
• Анаграми повезани са мрежастим загонеткама – могуће је повезати анаграм и укрштене речи тако да се у укрштеницу нпр. уписују анаграми задатих речи.

Анаграми у Србији

У енигматским, па и у неенигматским листовима у Србији, анаграм је веома заступљена и популарна загонетка. Бројна су такмичења у њиховом састављању при чему се у великој мери користи Интернет за слање такмичарских радова. Такмичења организују Енигматски савез Србије, Савез загонетача Србије, затим поједини клубови, поједини енигмати који имају своје сајтове, итд. На тим такмичењима учествују и такмичари из свих република бивше СФРЈ.

Најзначајније домаће такмичење за анаграмисте је Међународно првенство Србије, које се под покровитељством Савеза загонетача Србије одржава на интернет форуму „Енигма кафе“. На крају сваке такмичарске године одржава се Гран При - избор анаграма године и најбољих радова по категоријама, а формира се и годишња листа од 20 најбољих анаграма. Шампионске титуле до сада су освајали Зоран Радисављевић (2002, 2003, 2004, 2008, 2009), Ненад Савић (2006, 2007, 2010) и Веселин Патрногић (2005), док су аутори анаграма године били Милан Милин (2001), Динко Кнежевић (2002), Јан Бажик (2003), Зоран Радисављевић (2004, 2007, 2010), Мирољуб Арсић (2005), Славко Бован (2006), Иван Андонов (2008) и Стојимир Талијан (2009).

У оквиру Међународног првенства Србије за анаграмисте почетком 2011. одржан је и избор најбољег анаграма у првој деценији 21. века. У конкуренцији 4407 радова од 108 аутора, за три најуспешнија анаграма проглашена су:

1. Јан Бажик: ВРАШКИ РУС ЈЕ ПЕСНИЧКА ЛЕГЕНДА! (Александар Сергејевич Пушкин)

2. Зоран Радисављевић: ОБЛАСТ С ПУНО КРВОЛОКА! (Балканско полуострво)

3. Мирољуб Арсић: ОНИ МИ СКРШИЛИ ВАГУ (сувишни килограми)

Литература

• Радислав Маринковић: „Анаграм и како га казати“, Сомбор, 1989.
• Раденко Раковић: „Анаграми“, Добој, 1999.
• Момир Пауновић: „Стиховни анаграм и његове варијације“, Књижара „Прота Васа“, Панчево, 2001.
• Гордана Јовановић Шарић: „Игра речи“, Енигматски савез Србије, Београд, 2002.
• Зоран Радисављевић: „Свет анаграма“, Дивит, Београд, 2004.
• Гојко Мандић: „Да ти дам анаграм“, Бина, Бања Лука, 2004.
• Динко Кнежевић: „Анаграми Веселина Патрногића“, АЛМА, Београд 2006.
• Радомир Мићуновић: „Кад поета загонета - моја анаграматика“, Алма, Београд, 2007.
• Момир Пауновић: „Анаграмни колоплет“, Мали Немо, Панчево, 2008.
• Радослав Јовановић: „Моји анаграми на Фејсбуку“, Народна Библиотека Смедерево, 2010.
• Годишњи анаграмски алманаси Динка Кнежевића у електронској форми

Извори

• Зоран Радисављевић: „World of Anagrams“, БеоСинг, Београд, 2010.
• Момир Пауновић: „Анаграмни колоплет“, Мали Немо, Панчево, 2008.
• Енигматски лист „Енигматика“
• Годишњи анаграмски алманаси Динка Кнежевића у електронској форми
• „Гласник“, периодично гласило Енигматског савеза Србије
• Званични сајт Енигматског савеза Србије
• Званични сајт Савеза загонетача Србије