Март — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот додаје: ckb:ئازار (مانگ)
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
<div align="center">{{март {{ТРЕНУТНАГОДИНА}}.}}</div>
<div align="center">{{март {{ТРЕНУТНАГОДИНА}}.}}</div>
{{МесецМарт}}

'''Март''' је трећи месец у години и има 31 дан.<br />
'''Март''' је трећи месец у години и има 31 дан.<br />
Почетак пролећа се обележава 20-ог дана, који се назива [[Равнодневица|равнодневицом]], јер су тада [[обданица]] и [[ноћ]] једнаки, равни.<br />
Почетак пролећа се обележава 20-ог дана, који се назива [[Равнодневица|равнодневицом]], јер су тада [[обданица]] и [[ноћ]] једнаки, равни.<br />

Верзија на датум 11. април 2011. у 13:08

март
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
 

Март је трећи месец у години и има 31 дан.
Почетак пролећа се обележава 20-ог дана, који се назива равнодневицом, јер су тада обданица и ноћ једнаки, равни.
Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14-тог дана грегоријанског календара.
По Црквеном рачунању циклуса времена је шести месец.


Порекло речи или етимологија

Март је добио име по римском божанству рата - Марсу (Martius). Зато се овај месец сматра нарочито повољним за војна дејства. У старом Риму беше први месец у години.

Март се код Срба, као и код неких словенских народа назива још и БЛАГОВЕШТЕЊСКИ МЕСЕЦ, МАРТА, СУХИ, БРЕЗЕН и ЛЕТНИК, а у старосрпском и ДЕРИКОЖА.
Хрвати га називају ОЖУЈАК, Бугари и ЧИТЕМ, Словенци и СУШЕЦ слично старословенском и српском СУХИ, Чеси и Срби БРЕЗЕН, слично Украјинцима БЕРЕЗЕН. Белоруси га зову САКАВИК, а староруси ПРОТАЉЊИК.

Верски календари

Хришћански празници

  • Србљак

Исламски празници

Јеврејски празници

Историјски догађаји


ak:Ɔbenem