Игњатије Богоносац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 19. април 2011. у 11:25

Игњатије Антиохијски, назван Игњатије Богоносац зато што је стално у срцу и на језику носио име Бога, био је трећи патријарх Антиохије.

А још, по предању, назван је он Богоносцем и зато што је био узет рукама Бога ваплоћеног Исуса Христа. У оне дане када Господ учаше ученике своје смерности, узе једно дете и ставивши га међу њих, рече им: „Који се, дакле, понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству небеском“ (Мт 18, 4). То дете био је Игњатије. Доцније Игњатије беше учеником у Светог Јована Богослова, заједно с Поликарпом, епископом смирнским.

Као епископ у Антиохији он управљаше Црквом Божјом као пастир добри, и први уведе антифонски начин појања у цркви, тј. појања за две певнице тако да кад појање на једној страни престане на другој почиње. Такав начин појања откри се Светом Игњатију међу анђелима на небесима. Када цар Трајан пролажаше кроз Антиохију идући у рат против Персијанаца, дознаде за Игњатија, призва га к себи и поче саветовати, да принесе жртву идолима, па ће му он дати звање сенатора. Како узалудни осташе и савети и претње цареве, Свети Игњатије би окован у гвожђе и у пратњи десет немилосрдних војника послат у Рим, да буде бачен пред звери. Игњатије се радоваше страдању за Господа свога и само се мољаше Богу, да зверови буду гроб његовом телу, и да га нико не спречи у тој смрти. После дугог и тешког путовања из Азије преко Тракије, Македоније и Епира, Игњатије приспе у Рим, где би бачен пред лавове у циркусу. Лавови га растргоше и изедоше, оставивши само неколико већих костију и срце. Пострада овај славни љубитељ Господа Христа 106. године у Риму за време христоборног цара Трајана. Јављао се више пута из онога света и чинио чудеса помажући све до данас свакоме ко га призива у помоћ.

Свештеномученик Игњатије се слави и у зиму 20. децембра (по црквеном календару), односно 2. јануара (по грегоријанском календару). Тог датума празнује се и пренос његових моштију из Рима где мученички пострада, у Антиохију где је раније био архијереј.

Када Свети Игњатије беше позван у Рим да пред царем Трајаном одговара за своју веру, на томе дугом путу праћаше га неколико грађана из Антиохије, побуђени на то великом љубављу према своме дивном архипастиру. Светитељ Божји, пошто се никако не хте одрећи вере Христове, презревши сва ласкања и обећања цара Трајана, би осуђен на смрт и бачен у Цирку Великом пред зверове. Зверови га растргоше и он предаде душу своју Богу. Тада његови пратиоци сабраше његове обнажене кости, пренеше у Антиохију и часно сахранише. Но када Персијанци заузеше Антиохију у 6. веку, мошти светог Игњатија поново се врате из Антиохије у Рим.

Српска православна црква слави га 20. децембра и 29. јануара по црквеном, а 2. јануара и 11. фебруара по грегоријанском календару.

Напомене

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{Прерађивање}}
 [[Слика:Ignatius_of_Antiochie_icon.jpg|мини|250п|десно|Свети Игњатије Богоносац]]
-'''Игњатије Антиохијски''', назван '''Игњатије Богоносац''' зато што је стално у срцу и на језику носио име [[Бог]]а, је био трећи патријарх Антиохије.
+'''Игњатије Антиохијски''', назван '''Игњатије Богоносац''' зато што је стално у срцу и на језику носио име [[Бог]]а, био је трећи патријарх Антиохије.
-А још, по предању, назван је он Богоносцем и зато што је био узет рукама Бога ваплоћеног [[Исус Христос|Исуса Христа]]. У оне дане када Господ учаше ученике своје смерности, узе једно дете и ставивши га међу њих, рече им: "''Који се, дакле, понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству небеском''" (Мт 18, 4). То дете био је Игњатије. Доцније Игњатије беше учеником у [[свети Јован Богослов|светог Јована Богослова]], заједно с Поликарпом, [[епископ]]ом смирнским. Као епископ у [[Антиохија|Антиохији]] он управљаше [[Црква (заједница)|црквом]] Божјом као пастир добри, и први уведе антифонски начин појања у цркви, тј. појања за две певнице тако да кад појање на једној страни престане на другој почиње. Такав начин појања откри се светом Игњатију међу ангелима на небесима. Када [[цар Трајан]] пролажаше кроз Антиохију идући у рат против [[Персија]]наца, дознаде за Игњатија, призва га к себи и поче саветовати, да принесе жртву идолима, па ће му он дати звање [[сенатор]]а. Како узалудни осташе и савети и претње цареве, Игњатије свети би окован у [[гвожђе]] и у пратњи десет немилосрдних војника послат у [[Рим]], да буде бачен пред звери. Игњатије се радоваше страдању за Господа свога и само се мољаше Богу, да зверови буду гроб његовом телу, и да га нико не спречи у тој смрти. После дугог и тешког путовања из [[Азија|Азије]] преко [[Тракија|Тракије]], [[Македонија|Македоније]] и [[Епир (регион)|Епира]], Игњатије приспе у Рим, где би бачен пред [[лав]]ове у циркусу. Лавови га растргоше и изедоше, оставивши само неколико већих костију и срце. Пострада овај славни љубитељ Господа Христа [[106]]. године у Риму за време христоборног цара Трајана. Јављао се више пута из онога света и чинио чудеса помажући све до данас свакоме ко га призива у помоћ.
+А још, по предању, назван је он Богоносцем и зато што је био узет рукама Бога ваплоћеног [[Исус Христос|Исуса Христа]]. У оне дане када Господ учаше ученике своје смерности, узе једно дете и ставивши га међу њих, рече им: ''„Који се, дакле, понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству небеском“'' (Мт 18, 4). То дете био је Игњатије. Доцније Игњатије беше учеником у [[Свети Јован Богослов|Светог Јована Богослова]], заједно с Поликарпом, [[епископ]]ом смирнским.
+Као епископ у [[Антиохија|Антиохији]] он управљаше [[Црква|Црквом]] Божјом као пастир добри, и први уведе антифонски начин појања у цркви, тј. појања за две певнице тако да кад појање на једној страни престане на другој почиње. Такав начин појања откри се Светом Игњатију међу анђелима на небесима. Када [[цар Трајан]] пролажаше кроз Антиохију идући у рат против [[Персија]]наца, дознаде за Игњатија, призва га к себи и поче саветовати, да принесе жртву идолима, па ће му он дати звање [[сенатор]]а. Како узалудни осташе и савети и претње цареве, Свети Игњатије би окован у [[гвожђе]] и у пратњи десет немилосрдних војника послат у [[Рим]], да буде бачен пред звери. Игњатије се радоваше страдању за Господа свога и само се мољаше Богу, да зверови буду гроб његовом телу, и да га нико не спречи у тој смрти. После дугог и тешког путовања из [[Азија|Азије]] преко [[Тракија|Тракије]], [[Македонија|Македоније]] и [[Епир (регион)|Епира]], Игњатије приспе у Рим, где би бачен пред [[лав]]ове у циркусу. Лавови га растргоше и изедоше, оставивши само неколико већих костију и срце. Пострада овај славни љубитељ Господа Христа [[106]]. године у Риму за време христоборног цара Трајана. Јављао се више пута из онога света и чинио чудеса помажући све до данас свакоме ко га призива у помоћ.
-'''Свештеномученик Игњатије''' се слави и у зиму 20. децембра (по црквеном календару) [[2. јануар]] (по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]]). Тог датума празнује се и пренос његових моштију из [[Рим]]а где мученички пострада, у [[Антиохија|Антиохију]] где је раније био [[архијереј]]. Када свети Игњатије беше позван у Рим да пред царем Трајаном одговара за своју веру, на томе дугом путу праћаше га неколико грађана из Антиохије, побуђени на то великом љубављу према своме дивном архипастиру. Светитељ Божји, пошто се никако не хте одрећи [[хришћанство|вере Христове]], презревши сва ласкања и обећања цара Трајана, би осуђен на смрт и бачен у Цирку Великом пред зверове. Зверови га растргоше и он предаде душу своју [[Бог]]у. Тада његови пратиоци сабраше његове обнажене кости, пренеше у Антиохију и часно сахранише. Но када [[Персијанци]] заузеше Антиохију у [[VI век]]у, мошти светог Игњатија поново се врате из Антиохије у Рим.
+'''Свештеномученик Игњатије''' се слави и у зиму 20. децембра (по црквеном календару), односно [[2. јануар]]а (по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]]). Тог датума празнује се и пренос његових моштију из [[Рим]]а где мученички пострада, у [[Антиохија|Антиохију]] где је раније био [[архијереј]].
-[[Српска православна црква]] слави га 20. децембра и 29. јануар по црквеном, а [[2. јануар]]а и [[11. фебруар]]а по грегоријанском календару.
+Када Свети Игњатије беше позван у Рим да пред царем Трајаном одговара за своју веру, на томе дугом путу праћаше га неколико грађана из Антиохије, побуђени на то великом љубављу према своме дивном архипастиру. Светитељ Божји, пошто се никако не хте одрећи [[хришћанство|вере Христове]], презревши сва ласкања и обећања цара Трајана, би осуђен на смрт и бачен у Цирку Великом пред зверове. Зверови га растргоше и он предаде душу своју [[Бог]]у. Тада његови пратиоци сабраше његове обнажене кости, пренеше у Антиохију и часно сахранише. Но када [[Персијанци]] заузеше Антиохију у [[6. век]]у, мошти светог Игњатија поново се врате из Антиохије у Рим.
+[[Српска православна црква]] слави га 20. децембра и 29. јануара по црквеном, а [[2. јануар]]а и [[11. фебруар]]а по грегоријанском календару.
+== Напомене ==
+{{Из Охридског пролога}}
-{{Изпролога}}
 {{Commonscat|Ignatius of Antiochie}}