Атентат у Народној скупштини — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
iw
мНема описа измене
Ред 17: Ред 17:


== Литература ==
== Литература ==

* Звонимир Кулунџић, Атентат на Стјепана Радића, Загреб 1967.
* Звонимир Кулунџић, Атентат на Стјепана Радића, Загреб 1967.
* Љубомир Антић, Хрватска федералистичка сељачка странка, Радови ИХП, 15/1982.
* Љубомир Антић, Хрватска федералистичка сељачка странка, Радови ИХП, 15/1982.
Ред 22: Ред 23:


[[Категорија:Атентати]]
[[Категорија:Атентати]]
[[Категорија:Краљевина СХС]]
[[Категорија:Политика Краљевине СХС]]
[[Категорија:Историја Југославије]]
[[Категорија:Историја Југославије]]



Верзија на датум 22. април 2011. у 19:15

Атентат у Народној скупштини 1928.

Атентат у Народној скупштини је извршен 20. јуна 1928. године када је Пуниша Рачић, српски политичар из Црне Горе, на седници Народна скупштина Краљевине СХС пиштољем убио групу народних посланика Хрватске сељачке странке. Рачић је упуцао пет чланова ХСС, укључујући и њеног вођу Стјепана Радића. Двојица посланика су одмах убијена, док је Стјепан Радић смртно рањен преминуо месец дана касније.

Ток атентата

Дана 20. јуна 1928. године, скупштинска сједница је започела галамом, увредама и претњама.

Последице

Након убистава, хрватска опозиција се комплетно повукла из скупштине, изјавивши да се неће вратити у скуптшину у којој је убијено неколико њених посланика. 1. августа, на састанку у Загребу, су осудили проглашење Краљевине СХС од 1. децембра и затражили да се преговори о уједињењеу почну испочетка. Стјепан Радић је преминуо 8. августа 1928. 1. септембра 1928. конференција Хрватске странке права у Загребу доноси одлуку о самосталности и независности Хрватске.

6. јануара 1929. краљ Александар Карађорђевић уводи диктатуру којом се онемогућује сваки легални политички рад. Дан по завођењу диктатуре, 7. јануара, др. Анте Павелић тајно оснива УХРО (Усташа - хрватска револуционарна организација) у Загребу, ради борбе против тираније краља Александра Карађорђевића и Југославије, а за остварење самосталне хрватске државе.[1]

Напомене

Литература

  • Звонимир Кулунџић, Атентат на Стјепана Радића, Загреб 1967.
  • Љубомир Антић, Хрватска федералистичка сељачка странка, Радови ИХП, 15/1982.
  • Бранислав Глигоријевић, Парламент и политичке странке у Југославији 1919-1929, Београд 1979.