Фјорд

Фјорд у Норвешкој

Фјордови су потопљене долине некадашњих ледника. Стрмих су страна, уски и веома дубоки. Нпр. познати Согне фјорд у Норвешкој дугачак је 180 километара и дубок је преко 1.200 метара, а његове стране су високе до 1.500 метара.

Фјордови се налазе у областима које су у плеистоцену биле захваћене глацијацијом и чији су се ледници завршавали у мору (Аљаска, Канада, Исланд, Чиле, Нови Зеланд) али су најтипичнији за Скандинавију.

Карактеристике

Типичне карактеристике фјорда су узак рукавац, еродирано дно дубоко испод морске површине, стрме падине копна које га окружује, а које се пружају дубоко под море, и излаз на отворено море.

Настанак

Фјордови су настајали у ледено доба кад су велики ледници, отапајући се, путовали према мору односећи заробљене стене и својим абразивним деловањем дубили копно. Таквим деловањем ледника настајали су чак до 800 метара дубоки рукавци.

Локације фјордова

Западна европска обала

Улвикфјорд у Норвешкој

• Фарска острва
• Норвешка
• Исланд

Новозеландска западна обала

• Фјордланд, на југозападу Јужног острва

Северноамеричка западна обала

• Обала Британске Колумбије, у Канади
• Унутрашњост Британске Колумбије богата је бројним фјордовским језерима
• Јужна и западна обала Аљаске у САД

Западна обала Јужне Америке

• Југ Чилеа

Остала ледничка подручја

Фјордови постоје и на неким другим ледничким подручјима, као на пример:

• Европа
  • Ирска (Једини фјорд у Ирској је Килари Харбор у близини Линејн, округ Галвеј, на западној обали)
  • Шкотска
  • Шведска
  • Галиција, покрајина у Шпанији

• Северна Америка
  • Канада:
    • Јужна и западна обала Њуфаундленда
    • Обала полуострва Лабрадор
    • Последњих 100 км реке Сагвенај у Квебеку
    • Арктички предели Канаде
  • Сједињене Америчке Државе
    • Самс Саунд у савезној држави Мејн
  • Гренланд
• Арктик
  • Арктичка острва
• Антарктик

Литература

1. Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
2. Пешић Л. 2001. Општа геологија - Егзодинамика. Београд: Рударско-геолошки факултет