Референдум о независности Босне и Херцеговине — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 10. мај 2011. у 23:43

Референдум о независности Босне и Херцеговине од СФРЈ одржан је 29. фебруара и 1. марта 1992. године.

Након што су Словенија и Хрватска прогласиле независност од СФРЈ 1991. године, представници Муслимана и Хрвата у скупштини СР Босне и Херцеговине су 15. октобра 1991. године, прегласавањем српских посланика донијели „Акт о реафирмацији суверености Републике Босне и Херцеговине“. Тим чином одлучено је да се повуку представници СР БиХ из рада савезних органа Југославије док се не постигне договор између свих република које сачињавају СФРЈ. На то су пристали представници СДА и ХДЗ, док су представници СДС одбили да дјелују по донесеном акту. У марту 1992. године представници Муслимана и Хрвата су донијели одлуку о одржавању референдума о независности од СФРЈ. Ова одлука је донесена након што је већина српских чланова скупштине протестно напустила сједницу. Ти чланови су позвали српске грађане да бојкотују тај референдум.

Велика већина Срба је бојкотовала референдум, те је излазност била 63,7% грађана СР БиХ, од чега је 92,7% гласало за независност. Недуго након тога скупштина је прогласила независност.

Нереди

На дан 1. марта 1992, други дан референдума, припадник Зелених беретки Рамиз Делалић је пуцао на српску свадбену поворку на Башчаршији и при том убио младожењиног оца Николу Гардовића. Као одговор на ово убиство, наоружани Срби су исте вечери подигли барикаде по Сарајеву, а у раздобљу од 1. до 5. марта подигли су барикаде поред Сарајева и у још неким градовима (Шамац, Дервента, Оџак). Муслимани су контролисали центар Сарајева, док су Срби контролисали остатак града, као и узвишења око њега. Након апела јавности, Радован Караџић и Алија Изетбеговић су 3. марта одржали састанак у штабу ЈНА у центру Сарајева уз посредовање генерала ЈНА Милутина Кукањца. Након оштре расправе, Караџић и Изетбеговић су се сагласили да ред у граду одржавају мјешовите патроле ЈНА и полиције. Међутим, током марта уследила су пушкарања и барикаде по већини босанских градова и том приликом настрадало је више десетина особа. Започео је рат у Босни и Херцеговини, који је као коначан исход, након Дејтонског споразума, имао данашњу независну Босну и Херцеговину, са двама равноправним ентитетима - Републиком Српском и Федерацијом Босне и Херцеговине.

Види још

Спољашње везе

Радио телевизија Републике Српске: Некад било: Сви наши референдуми, 10.05.2011. (језик: српски)

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 '''Референдум о независности Босне и Херцеговине''' од [[СФРЈ]] одржан је [[29. фебруар]]а и [[1. март]]а [[1992]]. године.
-Након што су [[Словенија]] и [[Хрватска]] прогласиле независност од [[СФРЈ]] [[1991]]. године, скупштина [[СР БиХ|СР Босне и Херцеговине]] је [[15. октобра]] [[1991]]. године, прегласавањем српских посланика донијела „Акт о реафирмацији суверености Републике Босне и Херцеговине“. Тим чином одлучено је да се повуку представници СР БиХ из рада савезних органа док се не постигне договор између свих република које сачињавају Југославију. На то су пристали представници [[СДА]] и [[ХДЗ]], док су представници [[СДС]] одбили да дјелују по донесеном акту. У марту 1992. године донесена је одлука о одржавању [[референдум]]а о независности од СФРЈ. Ова одлука је донесена након што је већина [[Срби|српских]] чланова скупштине протестно напустила сједницу. Ти чланови су позвали српске грађане да [[бојкот]]ују референдум.
+Након што су [[Словенија]] и [[Хрватска]] прогласиле независност од [[СФРЈ]] [[1991]]. године, представници Муслимана и Хрвата у скупштини [[СР БиХ|СР Босне и Херцеговине]] су [[15. октобра]] [[1991]]. године, прегласавањем српских посланика донијели „Акт о реафирмацији суверености Републике Босне и Херцеговине“. Тим чином одлучено је да се повуку представници СР БиХ из рада савезних органа Југославије док се не постигне договор између свих република које сачињавају СФРЈ. На то су пристали представници [[СДА]] и [[ХДЗ]], док су представници [[СДС]] одбили да дјелују по донесеном акту. У марту 1992. године представници Муслимана и Хрвата су донијели одлуку о одржавању [[референдум]]а о независности од СФРЈ. Ова одлука је донесена након што је већина [[Срби|српских]] чланова скупштине протестно напустила сједницу. Ти чланови су позвали српске грађане да [[бојкот]]ују тај референдум.
-Велика већина [[Срби|Срба]] је [[бојкот]]овала [[референдум]], те је излазност била 63,7% грађана [[БиХ]], од чега је 92,7% гласало за [[независност]]. Недуго након тога скупштина је прогласила независност.
+Велика већина [[Срби|Срба]] је [[бојкот]]овала [[референдум]], те је излазност била 63,7% грађана [[СР БиХ]], од чега је 92,7% гласало за [[независност]]. Недуго након тога скупштина је прогласила независност.
-==Нереди==
+== Нереди ==
 {{Главни|Рат у Босни и Херцеговини}}
-На дан 1. марта 1992, други дан референдума, припадник [[Зелене беретке|Зелених беретки]] Рамиз Делалић је пуцао на српску свадбену поворку на [[Башчаршија|Башчаршији]] и при том убио младожењиног оца Николу Гардовића. Као одговор на ово убиство, наоружани Срби су исте вечери подигли барикаде по Сарајеву, а у раздобљу од 1. до 5. марта подигли су барикаде поред Сарајева и у још неким босанскохерцеговачким градовима ([[Шамац]], [[Дервента]], [[Оџак]]). [[Муслимани (националност)|Муслимани]] су контролисали центар [[Сарајева|Сарајева]], док су [[Срби]] контролисали остатак града, као и узвишења око њега. Након апела јавности, [[Радован Караџић]] и [[Алија Изетбеговић]] су [[3. март]]а одржали састанак у штабу [[ЈНА]] у центру Сарајева уз посредовање генерала ЈНА [[Милутин Кукањац|Милутина Кукањца]]. Након оштре расправе, Караџић и Изетбеговић су се сагласили да ред у граду одржавају мјешовите патроле ЈНА и полиције. Међутим, током марта уследила су пушкарања и барикаде по већини босанских градова и том приликом настрадало је више десетина особа. Започео је [[рат у Босни и Херцеговини]], који је као коначан исход, након [[Дејтонски споразум|Дејтонског споразума]], имао данашњу независну Босну и Херцеговину, са двама равноправним ентитетима - [[Република Српска|Републиком Српском]] и [[ФБиХ|Федерацијом Босне и Херцеговине]].
+На дан 1. марта 1992, други дан референдума, припадник [[Зелене беретке|Зелених беретки]] [[Рамиз Делалић]] је пуцао на српску свадбену поворку на [[Башчаршија|Башчаршији]] и при том убио младожењиног оца Николу Гардовића. Као одговор на ово убиство, наоружани Срби су исте вечери подигли барикаде по Сарајеву, а у раздобљу од 1. до 5. марта подигли су барикаде поред Сарајева и у још неким градовима ([[Шамац]], [[Дервента]], [[Оџак]]). [[Муслимани (националност)|Муслимани]] су контролисали центар [[Сарајева|Сарајева]], док су [[Срби]] контролисали остатак града, као и узвишења око њега. Након апела јавности, [[Радован Караџић]] и [[Алија Изетбеговић]] су [[3. март]]а одржали састанак у штабу [[ЈНА]] у центру Сарајева уз посредовање генерала ЈНА [[Милутин Кукањац|Милутина Кукањца]]. Након оштре расправе, Караџић и Изетбеговић су се сагласили да ред у граду одржавају мјешовите патроле ЈНА и полиције. Међутим, током марта уследила су пушкарања и барикаде по већини босанских градова и том приликом настрадало је више десетина особа. Започео је [[рат у Босни и Херцеговини]], који је као коначан исход, након [[Дејтонски споразум|Дејтонског споразума]], имао данашњу независну Босну и Херцеговину, са двама равноправним ентитетима - [[Република Српска|Републиком Српском]] и [[ФБиХ|Федерацијом Босне и Херцеговине]].
-==Види још==
+== Види још ==
+* [[Распад Југославије]]
-* [[Референдум о независности Хрватске]]
+* [[Убиство старог свата испред Старе цркве на Башчаршији]]
-* [[Референдум о независности Црне Горе 1992.]]
 * [[Рат у Босни и Херцеговини]]
+== Спољашње везе ==
+* [http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=12996&x=1 Радио телевизија Републике Српске: Некад било: Сви наши референдуми, 10.05.2011.] {{ср}}
 [[Категорија:Босна и Херцеговина]]