Архимандрит Филарет (Гранић) — разлика између измена
м Разне исправке |
|||
Ред 17: | Ред 17: | ||
| држава_смрти = |
| држава_смрти = |
||
}} |
}} |
||
'''Филарет Гранић''' ([[Велика Кикинда]], 1/[[13. септембар]] [[1883]] |
'''Филарет Гранић''' ([[Велика Кикинда]], 1/[[13. септембар]] [[1883]] – [[Београд]], [[3. фебруар]] [[1948]]) је био српски византолог и теолог, архимандрит. |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Ред 35: | Ред 35: | ||
{{DEFAULTSORT:Гранић, Филарет}} |
{{DEFAULTSORT:Гранић, Филарет}} |
||
[[Категорија:Рођени 1883.]] |
[[Категорија:Рођени 1883.]] |
||
[[Категорија:Умрли 1948.]] |
[[Категорија:Умрли 1948.]] |
Верзија на датум 12. мај 2011. у 06:16
Филарет Гранић | |
---|---|
Датум рођења | 13. септембар 1883. |
Место рођења | Велика Кикинда, Аустроугарска |
Датум смрти | 3. фебруар 1948.64 год.) ( |
Место смрти | Шаблон:ЗД ЈУГ Београд, Југославија |
Филарет Гранић (Велика Кикинда, 1/13. септембар 1883 – Београд, 3. фебруар 1948) је био српски византолог и теолог, архимандрит.
Биографија
Рођен је у Великој Кикинди као Бранко Гранић. Гимназију је завршио у Новом Саду а студирао је у Бечу и Минхену код познатог византолога Карла Крумбахера где је и докторирао. Његово световно име било је Бранко. По повратку са студија се замонашио и добио име Филарет.
Научну каријеру је започео у Скопљу 1922. као доцент на Филозофском факултету, где је 1926. изабран за ванредног професора византологије. 1929. прелази на Богословски факултет у Београду где је постављен на катедру за Патрологију, а од 1936, као редовни професор предаје патристику и канонско право. Од 1932. је и хонорарни професор на Филозофском факултету где предаје византијску историју заједно са Георгијем Острогорским. 1935. је изабран за дописног, а 1940. за редовног члана Српске академије наука.
Оставио је за собом велики број радова из историје хришћанске и српске цркве, а посебно из правне историје и историје институција у Византији и средњовековној Србији. Његове радове карактерише минуцуиозно проучавање извора и солидна обрада материјала који проучава. Своју огромну библиотеку је поклонио византолошком институту САНУ.
Помињемо неке његове радове: Правни положај и организација грчких манастира по Јустинијановом праву, Црквеноправне одредбе Хиландарског типика Св. Саве о настојатељу и осталим манастирским функционерима, Проблем сазива васељенског сабора, Монаштво у служби ближњега у старом и средњем веку.
Литература
текст саставио мр А. Ђаковац према опширнијој биографији еп. А. Јевтића у Богословље, 1980, стр. 27-41.