Архимандрит Филарет (Гранић) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
исправке
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Филарет Гранић''' ([[1883]]-[[1948]]) је рођен у [[Велика Кикинда|Великој Кикинди]]. Гимназију је завршио у [[Нови Сад|Новом Саду]] а стдуирао је у [[Беч]]у и [[Минхен]]у код познатог византолога [[Карл Крумбахер|Карла Крумбахера]] где је и докторирао. По повратку са студија се замонашио и добио име Филарет.
'''Филарет Гранић''' ([[1. септембар]] [[1883]] - [[3. фебруар]] [[1948]]) је рођен у [[Велика Кикинда|Великој Кикинди]]. Гимназију је завршио у [[Нови Сад|Новом Саду]] а студирао је у [[Беч]]у и [[Минхен]]у код познатог византолога [[Карл Крумбахер|Карла Крумбахера]] где је и докторирао. По повратку са студија се замонашио и добио име Филарет.


Научну каријеру је започео у [[Скопље|Скопљу]] [[1922]]. као доцент на Филозофском факултету, где је [[1926]]. изабран за ванредног професора [[византологија|византологије]]. [[1929]]. прелази на Богословски факултет у [[Београд]]у где је постављен на катедру за Патрологију, а од [[1936]], као редовни професор предаје патристику и канонско право. Од [[1932]]. је и хонорарни професор на Филозофском факултету где предаје византијску историју заједно са [[Георгије Острогорски|Георгијем Острогорским]]. [[1940]]. је изабран за редовног чалана [[Српска Академија Наука|Српске Академије Наука]].
Научну каријеру је започео у [[Скопље|Скопљу]] [[1922]]. као доцент на Филозофском факултету, где је [[1926]]. изабран за ванредног професора [[византологија|византологије]]. [[1929]]. прелази на Богословски факултет у [[Београд]]у где је постављен на катедру за Патрологију, а од [[1936]], као редовни професор предаје патристику и канонско право. Од [[1932]]. је и хонорарни професор на Филозофском факултету где предаје византијску историју заједно са [[Георгије Острогорски|Георгијем Острогорским]]. [[1935]]. је изабран за дописног, а [[1940]]. за редовног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука]].


Оставио је за собом велики број радова из историје хришћанске и српске цркве, а посебно из правне историје и историје институција у [[Византија|Византији]] и средњевековној [[Србија|Србији]]. Његове радове карактерише минуцуиозно проучавање извора и солидна обрада материјала који проучава. Своју огромну библиотеку је поклонио византолошком институту [[САНУ]].
Оставио је за собом велики број радова из историје хришћанске и српске цркве, а посебно из правне историје и историје институција у [[Византија|Византији]] и средњевековној [[Србија|Србији]]. Његове радове карактерише минуцуиозно проучавање извора и солидна обрада материјала који проучава. Своју огромну библиотеку је поклонио византолошком институту [[САНУ]].
Ред 8: Ред 8:


(текст саставио мр А. Ђаковац према опширнијој биографији еп. А. Јевтића у Богословље, 1980, стр. 27-41)
(текст саставио мр А. Ђаковац према опширнијој биографији еп. А. Јевтића у Богословље, 1980, стр. 27-41)

[[Категорија:Рођени 1883.|Гранић]]
[[Категорија:Умрли 1948.|Гранић]]
[[Категорија:Академици САНУ|Гранић]]
[[Категорија:Православни теолози|Гранић]]

Верзија на датум 18. јун 2006. у 13:53

Филарет Гранић (1. септембар 1883 - 3. фебруар 1948) је рођен у Великој Кикинди. Гимназију је завршио у Новом Саду а студирао је у Бечу и Минхену код познатог византолога Карла Крумбахера где је и докторирао. По повратку са студија се замонашио и добио име Филарет.

Научну каријеру је започео у Скопљу 1922. као доцент на Филозофском факултету, где је 1926. изабран за ванредног професора византологије. 1929. прелази на Богословски факултет у Београду где је постављен на катедру за Патрологију, а од 1936, као редовни професор предаје патристику и канонско право. Од 1932. је и хонорарни професор на Филозофском факултету где предаје византијску историју заједно са Георгијем Острогорским. 1935. је изабран за дописног, а 1940. за редовног члана Српске академије наука.

Оставио је за собом велики број радова из историје хришћанске и српске цркве, а посебно из правне историје и историје институција у Византији и средњевековној Србији. Његове радове карактерише минуцуиозно проучавање извора и солидна обрада материјала који проучава. Своју огромну библиотеку је поклонио византолошком институту САНУ.

Помињемо неке његове радове: Правни положај и организација грчких манастира по Јустинијановом праву, Црквеноправне одредбе Хиландарског типика Св. Саве о настојатељу и осталим манастирским функционерима, Проблем сазива васељенског сабора, Монаштво у служби ближњега у старом и средњем веку.

(текст саставио мр А. Ђаковац према опширнијој биографији еп. А. Јевтића у Богословље, 1980, стр. 27-41)