Архимандрит Филарет (Гранић) — разлика између измена
исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Филарет Гранић''' ([[1883]]-[[1948]]) је рођен у [[Велика Кикинда|Великој Кикинди]]. Гимназију је завршио у [[Нови Сад|Новом Саду]] а |
'''Филарет Гранић''' ([[1. септембар]] [[1883]] - [[3. фебруар]] [[1948]]) је рођен у [[Велика Кикинда|Великој Кикинди]]. Гимназију је завршио у [[Нови Сад|Новом Саду]] а студирао је у [[Беч]]у и [[Минхен]]у код познатог византолога [[Карл Крумбахер|Карла Крумбахера]] где је и докторирао. По повратку са студија се замонашио и добио име Филарет. |
||
Научну каријеру је започео у [[Скопље|Скопљу]] [[1922]]. као доцент на Филозофском факултету, где је [[1926]]. изабран за ванредног професора [[византологија|византологије]]. [[1929]]. прелази на Богословски факултет у [[Београд]]у где је постављен на катедру за Патрологију, а од [[1936]], као редовни професор предаје патристику и канонско право. Од [[1932]]. је и хонорарни професор на Филозофском факултету где предаје византијску историју заједно са [[Георгије Острогорски|Георгијем Острогорским]]. [[ |
Научну каријеру је започео у [[Скопље|Скопљу]] [[1922]]. као доцент на Филозофском факултету, где је [[1926]]. изабран за ванредног професора [[византологија|византологије]]. [[1929]]. прелази на Богословски факултет у [[Београд]]у где је постављен на катедру за Патрологију, а од [[1936]], као редовни професор предаје патристику и канонско право. Од [[1932]]. је и хонорарни професор на Филозофском факултету где предаје византијску историју заједно са [[Георгије Острогорски|Георгијем Острогорским]]. [[1935]]. је изабран за дописног, а [[1940]]. за редовног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука]]. |
||
Оставио је за собом велики број радова из историје хришћанске и српске цркве, а посебно из правне историје и историје институција у [[Византија|Византији]] и средњевековној [[Србија|Србији]]. Његове радове карактерише минуцуиозно проучавање извора и солидна обрада материјала који проучава. Своју огромну библиотеку је поклонио византолошком институту [[САНУ]]. |
Оставио је за собом велики број радова из историје хришћанске и српске цркве, а посебно из правне историје и историје институција у [[Византија|Византији]] и средњевековној [[Србија|Србији]]. Његове радове карактерише минуцуиозно проучавање извора и солидна обрада материјала који проучава. Своју огромну библиотеку је поклонио византолошком институту [[САНУ]]. |
||
Ред 8: | Ред 8: | ||
(текст саставио мр А. Ђаковац према опширнијој биографији еп. А. Јевтића у Богословље, 1980, стр. 27-41) |
(текст саставио мр А. Ђаковац према опширнијој биографији еп. А. Јевтића у Богословље, 1980, стр. 27-41) |
||
[[Категорија:Рођени 1883.|Гранић]] |
|||
[[Категорија:Умрли 1948.|Гранић]] |
|||
[[Категорија:Академици САНУ|Гранић]] |
|||
[[Категорија:Православни теолози|Гранић]] |
Верзија на датум 18. јун 2006. у 13:53
Филарет Гранић (1. септембар 1883 - 3. фебруар 1948) је рођен у Великој Кикинди. Гимназију је завршио у Новом Саду а студирао је у Бечу и Минхену код познатог византолога Карла Крумбахера где је и докторирао. По повратку са студија се замонашио и добио име Филарет.
Научну каријеру је започео у Скопљу 1922. као доцент на Филозофском факултету, где је 1926. изабран за ванредног професора византологије. 1929. прелази на Богословски факултет у Београду где је постављен на катедру за Патрологију, а од 1936, као редовни професор предаје патристику и канонско право. Од 1932. је и хонорарни професор на Филозофском факултету где предаје византијску историју заједно са Георгијем Острогорским. 1935. је изабран за дописног, а 1940. за редовног члана Српске академије наука.
Оставио је за собом велики број радова из историје хришћанске и српске цркве, а посебно из правне историје и историје институција у Византији и средњевековној Србији. Његове радове карактерише минуцуиозно проучавање извора и солидна обрада материјала који проучава. Своју огромну библиотеку је поклонио византолошком институту САНУ.
Помињемо неке његове радове: Правни положај и организација грчких манастира по Јустинијановом праву, Црквеноправне одредбе Хиландарског типика Св. Саве о настојатељу и осталим манастирским функционерима, Проблем сазива васељенског сабора, Монаштво у служби ближњега у старом и средњем веку.
(текст саставио мр А. Ђаковац према опширнијој биографији еп. А. Јевтића у Богословље, 1980, стр. 27-41)