Ана Павлова — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
Ред 26: Ред 26:


== Биографија ==
== Биографија ==
Ана Павлова се учила балету у родном [[Санкт Петербург]]у, где се [[1899]]. прикључила ансамблу [[Марински театар|Театра Марински]]. Играла је улоге у балетима ''[[Крцко Орашчић]]'', ''Рејмонд'', ''[[Жизела]]'', ''[[Бајадера]]'', ''Шопенијада'' и ''Египатске ноћи'', између осталих.
Ана Павлова се учила балету у родном [[Санкт Петербург]]у, где се [[1899]]. прикључила ансамблу [[Маријински театар|Маријинског театра]]. Играла је улоге у балетима ''[[Крцко орашчић (балет)|Крцко орашчић]]'', ''[[Рејмонда (балет)|Рејмонда]]'', ''[[Жизела]]'', ''[[Бајадера (балет)|Бајадера]]'', ''Шопенијада'' и ''Египатске ноћи'', између осталих.


Гостовања током 1908. учинила су Павлову познату широм Европе. Када је [[Сергеј Дјагиљев]] [[1909]]. основао „[[Руски балет]]“ (''Les Ballets Russes'') у [[Париз]]у, главне улоге у њему су играли [[Вацлав Фомич Нижински]] и Ана Павлова. Ова трупа је била једна од најпознатијих и најуспешнијих балетских трупа свога времена.
Гостовања током 1908. учинила су Павлову познату широм Европе. Када је [[Сергеј Дјагиљев]] [[1909]]. основао „[[Руски балет]]“ (-{''Les Ballets Russes''}-) у [[Париз]]у, главне улоге у њему су играли [[Вацлав Фомич Нижински]] и Ана Павлова. Ова трупа је била једна од најпознатијих и најуспешнијих балетских трупа свога времена.


Од [[1910]]. стално се настанила у [[Лондон]]у. Сопствену трупу је оформила [[1911]]. и са њоме гостовала на свим континентима.
Од [[1910]]. стално се настанила у [[Лондон]]у. Сопствену трупу је оформила [[1911]]. и са њоме гостовала на свим континентима.


Умрла је од [[Плеуритис|запаљења плућне марамице]] [[23. јануар]]а [[1931]], током своје опроштајне турнеје, и пар дана пре свога 50-ог рођендана, у [[Хаг]]у. Урна са њеним пепелом је била положена на гробље у Лондону, а 2001. је премештена у Москву сходно Анином завештању.
Умрла је од [[Плеуритис|запаљења плућне марамице]] [[23. јануар]]а [[1931]], током своје опроштајне турнеје, и пар дана пре свога 50-ог рођендана, у [[Хаг]]у. Урна са њеним пепелом је била положена на гробље у Лондону, а 2001. је премештена у Москву сходно Анином завештању.


== Значај ==
== Значај ==

Верзија на датум 21. мај 2011. у 22:52

Ана Павлова
рус. А́нна Матве́евна Па́влова
Ана Павлова као Жизела
Датум рођења(1881-Грешка у изразу: непознати интерпункцијски карактер „[“.-12)Грешка у изразу: непознати интерпункцијски карактер „[“.. Погрешан унос за неопходни параметар 1, месец! 1881.Грешка у изразу: непознати интерпункцијски карактер „[“.Грешка у изразу: неочекивани оператор „<“Грешка у изразу: непознати интерпункцијски карактер „[“.
Место рођењаШаблон:ЗД РУС Санкт Петерсбург, Русија
Датум смртиГрешка у изразу: непознати интерпункцијски карактер „[“.. Погрешан унос за неопходни параметар 1, месец! 1931.(1931-Грешка у изразу: неочекивани оператор „<“-23) (Грешка: Need valid year, month, dayКатегорије:Грешке у годинама год.)Грешка у изразу: непознати интерпункцијски карактер „[“.Грешка у изразу: неочекивани оператор „<“Грешка у изразу: непознати интерпункцијски карактер „[“.
Место смртиШаблон:ЗД ХОЛ Хаг, Холандија
Ана Павлова као Лабуд

Ана Матвејевна Павлова (рус. А́нна Матве́евна Па́влова), такође позната као Ана Павловна Павлова (рус. А́нна Па́вловна Па́влова), 31. јануар/12. фебруар 188123. јануар 1931) је била врхунска руска играчица класичног балета.

Биографија

Ана Павлова се учила балету у родном Санкт Петербургу, где се 1899. прикључила ансамблу Маријинског театра. Играла је улоге у балетима Крцко орашчић, Рејмонда, Жизела, Бајадера, Шопенијада и Египатске ноћи, између осталих.

Гостовања током 1908. учинила су Павлову познату широм Европе. Када је Сергеј Дјагиљев 1909. основао „Руски балет“ (Les Ballets Russes) у Паризу, главне улоге у њему су играли Вацлав Фомич Нижински и Ана Павлова. Ова трупа је била једна од најпознатијих и најуспешнијих балетских трупа свога времена.

Од 1910. стално се настанила у Лондону. Сопствену трупу је оформила 1911. и са њоме гостовала на свим континентима.

Умрла је од запаљења плућне марамице 23. јануара 1931, током своје опроштајне турнеје, и пар дана пре свога 50-ог рођендана, у Хагу. Урна са њеним пепелом је била положена на гробље у Лондону, а 2001. је премештена у Москву сходно Анином завештању.

Значај

Павлова је заувек променила слику идеалне балерине. Током 1890-их, балерине у театру Марински су биле јаки техничари, што је обично захтевало да имају снажна, мишићава тела. Павлова је била витка, лагана и изгледала је крхко, што је био идеалан изглед за романтичне улоге попут Жизеле. Користила је парче тврде коже у својим балетским патикама да би олакшала плес на врховима прстију, што је касније постала пракса у балету.

Михаил Фокин је за њу, 1907, инсценирао познату соло-сцену Умирући лабуд, на музику Камија Сен Санса.

Занимљивости

  • Последња жеља за живота јој је била да загрли свој костим из Умирућег лабуда. По балетској традицији, представа на којој је требало да учествује је одржана, али је рефлектор обасјавао празно место на сцени где је она требало да игра.
  • Омиљена посластица у Аустралији и на Новом Зеланду је веома калорична торта са шлагом, под именом „Павлова“. Торта је добила име по томе што је по хранљивости у оштром контрасту са витким стасом некадашње балерине.

Спољашње везе