Цикорија — разлика између измена
м Робот мења: fr:Cichorium intybus |
м r2.7.1) (Робот додаје: et:Sigur |
||
Ред 74: | Ред 74: | ||
[[da:Almindelig Cikorie]] |
[[da:Almindelig Cikorie]] |
||
[[de:Gemeine Wegwarte]] |
[[de:Gemeine Wegwarte]] |
||
[[et:Sigur]] |
|||
[[en:Chicory]] |
[[en:Chicory]] |
||
[[es:Cichorium intybus]] |
[[es:Cichorium intybus]] |
||
Ред 88: | Ред 89: | ||
[[lt:Paprastoji trūkažolė]] |
[[lt:Paprastoji trūkažolė]] |
||
[[hu:Mezei katáng]] |
[[hu:Mezei katáng]] |
||
⚫ | |||
[[nl:Wilde cichorei]] |
[[nl:Wilde cichorei]] |
||
[[pcd:Chicoerèie soevåjhe]] |
[[pcd:Chicoerèie soevåjhe]] |
||
[[pl:Cykoria podróżnik]] |
[[pl:Cykoria podróżnik]] |
||
[[pt:Chicória]] |
[[pt:Chicória]] |
||
⚫ | |||
[[ru:Цикорий обыкновенный]] |
[[ru:Цикорий обыкновенный]] |
||
[[sq:Bresa]] |
[[sq:Bresa]] |
Верзија на датум 29. мај 2011. у 14:44
цикорија | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Биномно име | |
Cichorium intybus | |
Синоними | |
Cichorium silvestre |
Цикорија је назив најраспрострањеније врсте истоименог рода — Cichorium intybus. Други називи ове врсте су водопија, женетрга, гологуза, гологуза дивља.
- Порекло научног имена:
- рода од латинизираног грчког назива за цикорију kichorion
- врсте од латинског назива за цикорију intybus.
Опис биљке
Вишегодишња зељаста биљка са голим и у горњем делу разгранатим стаблом. На врху стабла и грана налазе се главичасте цвасти, чији језичасти цветови могу да буду плаве, ружичасте или беле боје.
Корен је вретенаст и дубок и најчешће се користи док је надземни део ретко у употреби. Сакупљање корена из природе врши се у јесен када има највећу количину инулина и горких гликозида.
Хемијски састав дроге
Као дрога најчешће се користи корен (Cichorii radix), који се сакупља у јесен, а ређе надземни део (Cichorii herba).
У корену се налази:
Употреба
Цикорија се углавном користи у народној медицини за лечење обољења јетре, као средство за јачање, помаже варење хране и саставни је део мешавина за пролећно чишћење организма. За јачање организма и против малокрвности употребљава се сок свежег надземног дела биљке. Чај се припрема од осушеног корена и користи код болести јетре и жучних путева.
Користи се и као замена за кафу (дивка или цигура) тако што се корен испече и самеље у прах а затим скува, процеди и густи садржај се додаје кафи у односу 3:1 (кафа:цикорија).
Литература
- Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
- Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.