Севернолапонски језик — разлика између измена
м је променио име чланку Северни сами у Северни сами језик |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Слика:Sami languages large.png|мини|Северни сами језик је заступљен у области означеној бројем 5.]] |
|||
'''Северни сами језик''' (''sámegiella'' или ''davvisámegiella'') је језик са највише говорника међу [[сами језици]]ма. Број говорника је око 20000. |
'''Северни сами језик''' (''sámegiella'' или ''davvisámegiella'') је језик са највише говорника међу [[сами језици]]ма. Број говорника је око 20000. |
||
Верзија на датум 2. јун 2011. у 15:00
Северни сами језик (sámegiella или davvisámegiella) је језик са највише говорника међу сами језицима. Број говорника је око 20000.
Језик се говори у северним деловима Норвешке, Шведске и Финске.
Класификација
Северни сами језик спада у сами језике, који чине огранак уралске језичке породице.
Карактеристике
Северни сами је аглутинативан језик, као и већина уралских језика. Језик се такође у великој мери приближио фузионим језицима (слично естонском језику, који је у далеком сродству са сами језицима). Конкретно, односи у реченици се не исказују искључиво афиксима, него и мутацијама унутар корена речи.
Језик познаје седам падежа: номинатив, генитив, акузатив (додуше, облици генитива и акузатива се поклапају), локатив, илатив, комитатив, есив.
Језик познаје три броја: једнину, двојину (дуал) и множину. Категорија рода није присутна.
Основни ред речи је субјекат-предикат-објекат.
Статус
Северни сами у деловима северне Норвешке има службени статус, док у Шведској и Финској има статус признатог мањинског језика.