Велики Преслав — разлика између измена

Координате: 43° 10′ 01″ С; 26° 49′ 01″ И / 43.167° С; 26.817° И / 43.167; 26.817
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Град у Бугарској
⚫
[[Слика:PRESLAV 04 12a.jpg|мини|200п|Улазак у Златну цркву у Велики Преславу.]]
| назив = Велики Преслав
⚫
'''Велики Преслав''' је био престолница [[Прво бугарско царство|првог бугарског царства]] 893. до 972. и био је један од значајних градова југоисточне [[Европа|Европе]]. Град се данас налази у области [[Шумен]].
| изворни_назив = {{јез-буг|Велики Преслав}}
| слика = PRESLAV 04 12a.jpg
⚫
| опис_слике = Улазак у Златну цркву у Велики Преславу
| градска_застава =
| грб = Weliki-Preslaw-coat-of-arms.png
| држава = {{БУГ}}
| област = [[Шуменска област]]
| локација =
| величина_мапе = 200 п
| становништво = 9.237 (2010. г.)
| густина = 120
| површина = 76,76
| гшир = 43.167
| гдуж = 26.817
| надморска_висина = 140
| дан_града =
| веб-страна = [http://velikipreslav.bg/ velikipreslav.bg]
| градоначелник =
}}
'''Велики Преслав''', до [[1993.]] године само '''Преслав''' ({{јез-буг|Велики Преслав}}) је град у [[Бугарска|Републици Бугарској]], у источном делу земље, седиште истоимене општине [[Општина Велики Преслав|Велики Преслав]] у оквиру [[Шуменска област|Шуменске области]].

⚫
Велики Преслав је био [[престоница]] [[Прво бугарско царство|првог бугарског царства]] [[893.]] до [[972.]] године и истовремено један од значајних градова југоисточне [[Европа|Европе]].

== Природни услови ==
'''Положај''': Велики Преслав се налази у источном делу [[Бугарска|Бугарске]]. Од престонице [[Софија|Софије]] град је удаљен 340 -{km}- источно, а од обласног средишта, [[Шумен]]а град је удаљен 20 km југоисточно.

'''Рељеф''': Област Великог Преслава се налази у области побрђа, које се назива [[Лудогорје|Лудогорјем]], на приближно 140 метара надморске висине. Град је смештен на валовитом подручју.

'''Клима''': Клима у Великом Преславу је [[Континентална клима|континентална]].

'''Воде''': У близини Великог Преслава протиче више мањих водотока.


== Историја ==
== Историја ==
Област Великог Преслава је првобитно било насељено [[Трачани]]ма, а после њих овом облашћу владају [[стари Рим]] и [[Византија]]. [[Јужни Словени]] ово подручје насељавају у [[7. век]]у.
⚫
Веч само име града указује на брзу [[Словенизација|словенизацију]] [[Бугари|Бугара]]. Рано словенско насеље утврђују почетком 9. века а бржем развоју доприноси близина раније престолнице [[Плиска|Плиске]]. Град се развија за време владавине [[Крум|кана Крума]] и [[Омуртаг]]а. 960. град заузима [[Кијевска Русија|кијевски Руси]] под владаром [[Сватослав I|Сватославом I Кијевским]] а касније га заузима и [[Византија]] под [[Јован I Цимискије|Јованом I Цимискијем]]. Град доконачно униште [[Татари]] око [[1270.]], након чега неки грађани у близини Преслава установе новији град.

⚫
Од [[9. век]]а до [[1373]]. године област је била у саставу средњовековне [[Бугарска|Бугарске]]. Већ само име града указује на брзу [[Словенизација|словенизацију]] [[Бугари|Бугара]]. Рано [[словен]]ско насеље утврђују почетком [[9. век]]а а бржем развоју доприноси близина раније [[престоница|престонице]] [[Плиска|Плиске]]. Град се развија за време владавине [[Крум|кана Крума]] и [[Омуртаг]]а. [[960.]] године град заузима [[Кијевска Русија|кијевски Руси]] под владаром [[Сватослав I|Сватославом I Кијевским]], а касније га заузима и [[Византија]] под [[Јован I Цимискије|Јованом I Цимискијем]]. Град су коначно уништили [[Татари]] око [[1270.]] године, након чега је преостало становништво установило нов град у близини дотадашњег Преслава.

Крајем [[14. век]]а област Великог Преслава је пала под власт [[Османлије|Османлија]], који владају облашћу 5 векова.

[[1878]]. године град је постао део савремене [[Бугарска|бугарске]] државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем.

== Становништво ==
По проценама из [[2010]]. године Велики Преслав је имао око 9.200 становника. Већина градског становништва су етнички [[Бугари]], а мањина су [[Турци]]. Остатак су махом [[Роми]]. Последњих деценија град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи.

Претежан вероисповест месног становништва је [[православље]], а мањинска [[ислам]].


== Спољашње везе ==
==Спољашње везе==
{{Commonscat|Veliki Preslav|Велики Преслав}}
{{Commonscat|Veliki Preslav|Велики Преслав}}
* [http://velikipreslav.bg/ Званични сајт града]
* [http://velikipreslav.bg/ velikipreslav.bg Званична страница општине Велики Преслав]


{{Градови у Бугарској}}
[[Категорија:Градови у Бугарској]]
[[Категорија:Градови у Бугарској]]
[[Категорија:Историја Бугарске у средњем веку]]
[[Категорија:Историја Бугарске у средњем веку]]

Верзија на датум 8. јун 2011. у 21:02

Велики Преслав
буг. Велики Преслав
Улазак у Златну цркву у Велики Преславу
Грб
Административни подаци
Држава Бугарска
ОбластШуменска област
Становништво
Становништво‍
 — 9.237 (2.010 г)
 — густина120 ст./km2
Географске карактеристике
Координате43° 10′ 01″ С; 26° 49′ 01″ И / 43.167° С; 26.817° И / 43.167; 26.817
Апс. висина140 m
Површина76,76 km2
Велики Преслав на карти Бугарске
Велики Преслав
Велики Преслав
Велики Преслав на карти Бугарске
Веб-сајт
velikipreslav.bg

Велики Преслав, до 1993. године само Преслав (буг. Велики Преслав) је град у Републици Бугарској, у источном делу земље, седиште истоимене општине Велики Преслав у оквиру Шуменске области.

Велики Преслав је био престоница првог бугарског царства 893. до 972. године и истовремено један од значајних градова југоисточне Европе.

Природни услови

Положај: Велики Преслав се налази у источном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 340 km источно, а од обласног средишта, Шумена град је удаљен 20 km југоисточно.

Рељеф: Област Великог Преслава се налази у области побрђа, које се назива Лудогорјем, на приближно 140 метара надморске висине. Град је смештен на валовитом подручју.

Клима: Клима у Великом Преславу је континентална.

Воде: У близини Великог Преслава протиче више мањих водотока.

Историја

Област Великог Преслава је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручје насељавају у 7. веку.

Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске. Већ само име града указује на брзу словенизацију Бугара. Рано словенско насеље утврђују почетком 9. века а бржем развоју доприноси близина раније престонице Плиске. Град се развија за време владавине кана Крума и Омуртага. 960. године град заузима кијевски Руси под владаром Сватославом I Кијевским, а касније га заузима и Византија под Јованом I Цимискијем. Град су коначно уништили Татари око 1270. године, након чега је преостало становништво установило нов град у близини дотадашњег Преслава.

Крајем 14. века област Великог Преслава је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.

1878. године град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем.

Становништво

По проценама из 2010. године Велики Преслав је имао око 9.200 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари, а мањина су Турци. Остатак су махом Роми. Последњих деценија град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи.

Претежан вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.

Спољашње везе

Велики Преслав на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велики_Преслав&oldid=4450074”