Општина Стари Град (Сарајево) — разлика између измена
м је променио име чланку Општина Стари Град (Сарајево) у Општина Стари град (Сарајево): према правопису српског језика |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Стари |
'''Стари град''' је саставна општина [[Сарајево|Сарајева]] и историјско средиште тог града. Захвата источну половину историјског дела Сарајева, укључујући [[Алифаковац]], [[Башчаршија|Башчаршију]], [[Бендбаша|Бендбашу]], [[Бистрик]], и [[Вратник]]. Граничи са општином [[Илијаш]] на северу, [[Општина Источни Стари Град|Источни Стари град]] на истоку, [[Општина Источно Ново Сарајево|Источно Ново Сарајево]] на југу, и са општинама [[Општина Центар (Сарајево)|Центар]] и [[Општина Ново Сарајево|Ново Сарајево]] на западу. Општина покрива површину од 51,4 -{km²}- на којој, према проценама из [[2002]]. године, живи отприлике 38.167 људи. Густина насељености у општини је 742,5 становника/-{km²}-. Многе од најпознатијих Сарајевских грађевина се налазе у Старом граду, укључујући [[Гази Хусрев-бегова џамија|Гази Хусрев-бегову џамију]] и [[Стара православна црква (Сарајево)|Стару православну цркву]] из XVI вијека. Начелник општине је Ибрахим Хаџибајрић (СДА). |
||
==Становништво== |
==Становништво== |
||
{{Главни чланак|Демографија Старог |
{{Главни чланак|Демографија Старог града (Сарајево)}} |
||
По последњем службеном попису становништва из [[1991|1991.]] године, општина Стари Град (једна од градских општина Града Сарајева) је имала 50.744 становника, распоређених у 16 насељених места. |
По последњем службеном попису становништва из [[1991|1991.]] године, општина Стари Град (једна од градских општина Града Сарајева) је имала 50.744 становника, распоређених у 16 насељених места. |
||
Верзија на датум 13. јун 2011. у 19:34
Стари град је саставна општина Сарајева и историјско средиште тог града. Захвата источну половину историјског дела Сарајева, укључујући Алифаковац, Башчаршију, Бендбашу, Бистрик, и Вратник. Граничи са општином Илијаш на северу, Источни Стари град на истоку, Источно Ново Сарајево на југу, и са општинама Центар и Ново Сарајево на западу. Општина покрива површину од 51,4 km² на којој, према проценама из 2002. године, живи отприлике 38.167 људи. Густина насељености у општини је 742,5 становника/km². Многе од најпознатијих Сарајевских грађевина се налазе у Старом граду, укључујући Гази Хусрев-бегову џамију и Стару православну цркву из XVI вијека. Начелник општине је Ибрахим Хаџибајрић (СДА).
Становништво
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Стари Град (једна од градских општина Града Сарајева) је имала 50.744 становника, распоређених у 16 насељених места.
| Становништво општине Стари Град | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
| Муслимани | 39,410 (77,66%) | 38,841 (69,13%) | 74,354 (58,73%) | |||
| Срби | 5,150 (10,14%) | 6,375 (11,34%) | 27,658 (21,84%) | |||
| Хрвати | 1,126 (2,21%) | 1,510 (2,68%) | 12,903 (10,19%) | |||
| Југословени | 3,374 (6,64%) | 7,317 (13,02%) | 5,944 (4,69%) | |||
| остали и непознато | 1,684 (3,31%) | 2,138 (3,80%) | 5,739 (4,53%) | |||
| укупно | 50,744 | 56,181 | 126,598 | |||
На попису становништва из 1971. године, општина Стари Град је била јединствена са општином Центар.
Насељена мјеста
Послије потписивања Дејтонског споразума општина Стари Град је подијењена. У састав Федерације Босне и Херцеговине ушла су насељена мјеста: Сарајево-дио, Барице, Близанци, Доње Биоско и Мочиоци, те дијелови насељених мјеста: Фалетићи и Горње Биоско. У састав Републике Српске ушла су насељена мјеста: Булози, Доње Међуше, Довлићи, Горње Међуше, Хреша, Кумане, Њеманица, Студенковићи и Вучија Лука, те дијелови насељених мјеста: Фалетићи и Горње Биоско. Од овог подручја формирана је општина Источно Стари Град.
1 Припада и једном и другом ентитету |
