Арта (округ) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 62: Ред 62:


{{Грчке префектуре}}
{{Грчке префектуре}}
{{Шаблон:Периферија Епир (Каликратисов план)}}
[[Категорија:Епир]]
[[Категорија:Епир]]
[[Категорија:Окрузи Грчке]]
[[Категорија:Окрузи Грчке]]

Верзија на датум 24. јун 2011. у 02:04

Округ Арта
Περιφερειακή ενότητα Άρτας
Положај
Држава Грчка
ПериферијаЕпир
Админ. центарАрта
Површина1.662 km2
Становништво2005.
 — број ст.77.680
 — густина ст.46,74 ст./km2
 — ISO 3166-2GR-31
Поштански број47x xx
Регистарске таблицеΑΤ
Обласна ознака268x0
Број општина4
www.arta.gr

Округ Арта (грч. Περιφερειακή ενότητα Άρτας - periferiakí enótita Arta) је округ у периферији Епир и истоименој историјској покрајини Епир у северозападној Грчкој. Управно средиште округа је истоимени град Арта.

Округ Арта је успостављен 2011. године на месту некадашње префектуре, која је имала исти назив, обухват и границе.

Природне одлике

Подела округа на 4 општине: 1 - Арта, 2 - Средишња Цумерка, 3 - Георгиос Карајскакис, 4 - Николаос Скуфас
Река Ахелос је веома важна за префектуру

Округ Арта је приморски округ, али са релативно кратким излазом на Јонско море, односно његов део, Амбракијски залив у свом југозападном делу. Са запада се префектура Арта граничи са округом Превеза, на југу са округом Етолија-Акарнија, на истоку са округом Кардица, на североистоку са округом Трикала и на северу са округом Јањина.

Највећи део префектуре Арта је планински и укључује неколико важних планина у оквиру ланца Пинда, највише на северу и истоку префектуре. Највиши врхови прелазе 2.000 м надморске висине. У приморском делу префектуре (југозапад и југ) налазе се омање долине око река Ахелос и Арахтос, а ту живи и највећи део окружног становништва.

Клима у округу Арта је у најнижим деловима средоземна, у средишњем делу због висине постаје континентална, да би на још већим висинама прешла у планинску.

Историја

У доба антике ова област је била део подручја старе Грчке, али изван главних историјских токова. У каснијим епохама долази владавина Римљана, затим Византинаца и на крају Турака Османлија. Посебно је био значајно раздобље Епирске деспотовине у 13. веку, чије се седиште налазило у граду Арти. Иако су месни Грци били веома активни током свих побуна против Турака, ово подручје поново постало део савремене Грчке тек 1881. г. Други светски рат и Грађански рат у Грчкој су тешко погодили ову област. Префектура је протеклих деценија била осавремењена, али то није спречило исељавање становништва из њеног већег дела, поготово из планинског подручја на северу и истоку.

Становништво

По последњим проценама из 2005. године округ Арта је имао око 78.000 становника, од чега више од 1/3 живи у седишту округа, граду Арти.

Етнички састав: Главно становништво округа су Грци, а званично признатих историјских мањина нема. И поред тога у округу живи заједница Рома и мања скупина новијих досељеника.

Густина насељености је око 47 ст./км², што је осетно мање од просека Грчке (око 80 ст./км²). Приобални појас и равница око Арте су много боље насељени него планинско подручје Пинда на истоку.

Управна подела и насеља

Округ Арта се дели на 4 општине:

  1. Арта
  2. Георгиос Карајскакис
  3. Николаос Скуфас
  4. Средишња Цумерка

Арта је највеће насеље и једини значајан град (> 10.000 ст.) у округу.

Види још

Спољашње везе