Географска дужина — разлика између измена
Нема описа измене |
м Робот мења: tr:Meridyen (coğrafya) |
||
Ред 84: | Ред 84: | ||
[[th:ลองจิจูด]] |
[[th:ลองจิจูด]] |
||
[[vi:Kinh độ]] |
[[vi:Kinh độ]] |
||
[[tr: |
[[tr:Meridyen (coğrafya)]] |
||
[[uk:Довгота]] |
[[uk:Довгота]] |
||
[[ur:طول البلد]] |
[[ur:طول البلد]] |
Верзија на датум 24. јун 2011. у 12:11
Географска дужина, или лонгитуда (лат. longitudo = дужина), је угловно или лучно растојање одређене тачке на Земљиној површини од почетног меридијана. Споразумно је усвојено да се за почетни меридијан рачуна Гринич, који пролази кроз Лондон у Великој Британији. Сходно томе разликујемо источну географску дужину која се пружа од Гринича на исток до 180° и западну географску дужину која се простире од Гринича на запад све до 180°. Обично се ширина обележева грчким словом „ламбда“ (λ) и изражава се у степенима,минутима и секундама. Сви меридијани су полукружнице исте дужине које се пружају од Северног ка Јужном полу, на дужини од 20.014 километара.
На географској карти број уцртаних меридијани зависи од размера карте, а њихов значај се огледа и у одређивању временских зона на Земљи. Најзападнија копнена површина је острво Ату у близини Аљаске на 172°54‘ згд, а најисточнија је Каролинско острво у Пацифику на 150°12‘ игд.
Види још
Литература
- Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд.