Сисачки партизански одред — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 13: | Ред 13: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
{{портал НОБ}} |
{{портал НОБ}} |
||
*''[[Енциклопедија Југославије]]'' (књига седма). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1968. година. |
* '''[[Енциклопедија Југославије]]''' (књига седма). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1968. година. |
||
[[Категорија:Партизански одреди]] |
[[Категорија:Партизански одреди]] |
Верзија на датум 25. јун 2011. у 14:50
Сисачки народноослободилачки партизански (НОП) одред формиран је 22. јуна 1941. године у селу Жабно код Сиска, по одлуци Окружног комитета Комунистичке партије Хрватске за Сисак. Приликом формирања, одред је имао свега 39 бораца, углавном чланова Комунистичке партије Југославије с подручја Сиска. То је био први партизански одред формиран у Хрватској. Командант одреда био је Владо Јанић Цапо, народни херој. Неки од осталих оснивача одреда били су: Маријан Цветковић, Нада Димић и Јанко Бобетко.
Већ сутрадан после формирања, одред је извео диверзију на прузи између Сиска и Греде, након три дана порушио пругу између Цапрага и Сиска, а затим је организовао свој логор Жабинској шуми и дејствовао у рејону Сиска. Припадници одреда штампали су летке који су растурани по граду и околини. Преко ноћи нападали су непријатељске колоне из заседе, секли и рушили телефонске стубове и вршили диверзије на железничкој прузи. Због учесталих диверзија и дејстава одреда у непосредној близини Сиска и Загреба, 22. јула 1941. године пребачено је из Загреба у Сисак камионима око 500 усташа. Усташе су опколили логор одреда и извршили напад на делове одреда, који су се пробили у правцу села Железно и отпочели активност у срезу Велике Горице.
Почетком августа, одреду се прикључила једна група бораца из Сиска и известан број сељака, тако да је број бораца у њему износио око 60. Део одреда је 13. септембра упао у села Тополовац и Палањек, запленио 35 пушака и покидао ТТ-линије Сисак-Тополовац. Две чете домобрана, једна чета поглавникове бојнице, одељење коњице и усташко-домобранске посаде из Сиска, Петриње и Суње (око 650 усташа и домобрана) 20. септембра су опколиле шуме Залукињу, Брезовицу, Буковицу и Леклан у којој је тада био логор одреда. Доласком мрака, одред се повукао у правцу Сиска, па се затим између села Црнца и Цапрага пребацио чамцем преко Саве, а сутрадан се спојио у рејону Шамарице са банијским партизанима.
Ту је од Петрињског и Сисачког партизанског одреда формиран нов - Калински партизански одред, који је 26. септембра напао и ликвидирао жандармеријску станицу Мали Градац код Глине, а два дана касније ушао у састав Батаљона Команде рејона бр. 6. Кордуна и Баније, који је касније добио назив Шести батаљон Команде НОП одреда Кордуна и Баније.
Види још
Литература
Део искључиво посвећен Народноослободилачкој борби. |
- Енциклопедија Југославије (књига седма). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1968. година.