Могила (Витина) — разлика између измена

Могила
Могила;
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскопоморавски
Општина	Витина
Географске карактеристике
Координате	42° 24′ 16″ С; 21° 22′ 56″ И / 42.4044° С; 21.3821° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	630 m
	Могила Могила на карти Србије

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 29. јун 2011. у 09:40

Могила је насеље у општини Витина на Косову и Метохији. Село је у равници око брда и поред реке Гранчарке, налази се 3 км североисточно од Витине.

Историја

Порекло становништва по родовима

Подаци из 1929^[1]

Српски родови:

Појкићи (3 k., Св. Вартоломије), староседеоци.

Ђузићи (8 k., Ђурђиц), староседеоци.

Терзићи (16 k., Св. Вартоломије), староседеоци.

Трлакови (19 k., Св. Врачи), староседеоци.

Ђурићи (10 k., Ђурђиц), досељени из Бутеља (Скопље) око 1830. године.

Пржићи (12 k., Св. Катарина), досељени из Бреста (Скопље) око 1830. године.

Боцићи (10 k., Св. Никола), пресељени из Пожерања око 1855. године.

Родови православних Рома:

Џепићи (9 k., Св. Василије), рачунају се у староседеоце. Јер одавно живе у овом селу.

Дечповићи (1 k., Св. Василије), досељени из Гремље (Качаник) око 1830. године.

Бакалићи (4 k., Св. Василије), пресељени из Радивојца око 1860. године.

Готићи (4 k., Св. Василије), пресељени из Чифлака око 1860. године.

И род муслиманских Рома: Бајрини (3 k.).

Поисламљени Срби:

Читачи (6 k.). У ислам прешли још пре досељења Албанаца у Горњу Мораву. У првој половини 18. века пресељени из Врбовца. А по досељењу Албанаца у ово село и уопште на Косово, поарбанашени су и приступили су албанском фису Тсач.

Албански родови:

Почели да се досељавају средином 18. века из Малесије у Албанији.

Референце

^ Подаци: "Насеља" књ.28 (др. А. Урошевић: Горња Морава и Изморник

[1] Подаци: "Насеља" књ.28 (др. А. Урошевић: Горња Морава и Изморник

[1]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-{{потребан}}
 {{Насељено место у Србији
 |место=Могила
@@ Ред 24: / Ред 23: @@
 '''Српски родови''':
-*Појкићи (3 k., Св. Вартоломије), старинци.
+*Појкићи (3 k., Св. Вартоломије), староседеоци.
-*Ђузићи (8 k., Ђурђиц), старинци.
+*Ђузићи (8 k., Ђурђиц), староседеоци.
-*Терзићи (16 k., Св. Вартоломије), старинци.
+*Терзићи (16 k., Св. Вартоломије), староседеоци.
-*Трлакови (19 k., Св. Врачи), старинци.
+*Трлакови (19 k., Св. Врачи), староседеоци.
-*Ђурићи (10 k., Ђурђиц), досељени из Бутеља ([[Скопље]]) око [[1830]] године.
+*Ђурићи (10 k., Ђурђиц), досељени из Бутеља ([[Скопље]]) око [[1830]]. године.
-*Пржићи (12 k., Св. Катарина), досељени из Бреста ([[Скопље]]) око [[1830]] године.
+*Пржићи (12 k., Св. Катарина), досељени из Бреста ([[Скопље]]) око [[1830]]. године.
-*Боцићи (10 k., Св. Никола), пресељени из Пожерања око [[1855]] године.
+*Боцићи (10 k., Св. Никола), пресељени из Пожерања око [[1855]]. године.
-'''Родови православних Цигана''':
+'''Родови православних Рома''':
-*Џепићи (9 k., Св. Василије), рачунају се у старинце. Јер одавно живе у овом селу.
+*Џепићи (9 k., Св. Василије), рачунају се у староседеоце. Јер одавно живе у овом селу.
-*Дечповићи (1 k., Св. Василије), досељени из Гремље ([[Качаник]]) око [[1830]] године.
+*Дечповићи (1 k., Св. Василије), досељени из Гремље ([[Качаник]]) око [[1830]]. године.
-*Бакалићи (4 k., Св. Василије), пресељени из Радивојца око [[1860]] године.
+*Бакалићи (4 k., Св. Василије), пресељени из Радивојца око [[1860]]. године.
-*Готићи (4 k., Св. Василије), пресељени из Чифлака око [[1860]] године.
+*Готићи (4 k., Св. Василије), пресељени из Чифлака око [[1860]]. године.
-*И род муслиманских Цигана: Бајрини (3 k.).
+*И род муслиманских Рома: Бајрини (3 k.).
 '''Поисламљени Срби''':
-Читачи (6 k.). У ислам прешли још пре досељења Арбанаса у Горњу Мораву. У првој половини 18. века пресељени из Врбовца. А по досељењу Арбанаса у ово село и уопште на Косово, поарбанашени су и  приступили су арбанашком фису Тсач.
+Читачи (6 k.). У ислам прешли још пре досељења Албанаца у Горњу Мораву. У првој половини 18. века пресељени из Врбовца. А по досељењу Албанаца у ово село и уопште на Косово, поарбанашени су и  приступили су албанском фису Тсач.
-'''Арбанашки родови''':
+'''Албански родови''':
 Почели да се досељавају средином 18. века из Малесије у Албанији.