Балканска федерација — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: tr:Balkan Federasyonu
Ред 35: Ред 35:
[[hr:Balkanska federacija]]
[[hr:Balkanska federacija]]
[[ja:バルカン連邦構想]]
[[ja:バルカン連邦構想]]
[[ka:ბალკანეთის ფედერაცია]]
[[mk:Балканска федерација]]
[[mk:Балканска федерација]]
[[ru:Балканская федеративная республика]]
[[ru:Балканская федеративная республика]]

Верзија на датум 12. јул 2011. у 19:27

Пројекат Балканске федерације и „Велике Југославије“

Балканска (кон)федерација (или Балканска федеративна република) је политички пројекат државног уједињења Балканског полуострва.

Историјат

Током историје за Балканску федерацију су се углавном залагали социјалисти и други левичари балканских земаља. Ова идеја се током 19. века развила унутар социјалдемократског покрета балканских земаља, као алтернатива националним експанзијама новоформираних држава.[1] Један од првих заговорника Балканске федерације је био Светозар Марковић, који је упозоравао да српски народ живи измешан са другим народима, без јасно одређених географских и етнографских граница, те би стога морао „узети улогу освајача“ према суседима уколико тежи стварању велике националне државе.[2] Истакнути српски социјалдемократа Димитрије Туцовић се током Балканских ратова противио међусобном отимању око територија залажући се за заједницу балканских народа:


Коминтерна је узела ову идеју за основу своје политике према Балкану. За комунисте је Социјалистичка Балканска Федерација представљала „једини излаз из ђавољског круга националистичке мржње, распарчавања на државице, беде и империјалистичке експлоатације“.[4] Почетком 1920-их година у Бечу излази лист „Балканска федерација“, који је издавала Балканска комунистичка федерација, а уређивао га Огњен Прица.[5]

Након Другог светског рата је између нових комунистичких власти ФНРЈ Југославије, НР Бугарске, НР Румуније и НР Албаније, уз аквитно учешће СССР-а, разматрано уједињење у Балканску федеративну републику, која би евентуално укључивала и Грчку у случају победе партизана у грчком грађанском рату. Међу новим социјалистичким државама су били закључени двострани уговори о сарадњи, и то југословенско-албански, југословенско-бугарски и бугарско-румунски. Међутим, након резолуције Информбироа 1948. године, долази до прекида односа ФНР Југославије са осталим социјалистичким земљама Балкана, и прекида преговора о савезу.

Идеја балканске федерације и данас има своје заступнике међу левичарима Балкана.[6]

Напомене

  1. ^ Dr Branko Nadoveza, Balkanski socijalisti i Balkanska federacija, Beograd, 1997. ISBN 86-7244-050-1
  2. ^ Велика Србија или балканска федерација (Холм Зундхаусен, Историја Србије од 19. до 21. века)
  3. ^ Димитрије Туцовић, Србија и Арбанија (у Изабрани списи, књига II, стр. 138) Просвета, Београд, 1950.
  4. ^ Titoizam i sukobi u bivsoj Jugoslaviji
  5. ^ Огњен Прица, Народни хероји Југославије, „Младост“ Београд, 1975. година
  6. ^ Nikos Stefanidis: Ja sam za balkansku federaciju

Литература

  • Бранко Петрановић, Балканска федерација 1943-1948, ИКЗ Заслон (Београд, Шабац) 1991.
  • Др. Бранко Надовеза, Балкански социјалисти и Балканска федерација, Београд, 1997. ISBN 86-7244-050-1

Види још

Спољашње везе