Хематит

Хематит је жељезов оксидни минерал, [[хемијска формула]] α-Fe₂О₃, најстабилнији је и најраспрострањенији од свих жељезових оксида.

Име хематит изведено је од грчке ријечи „хаима“ што значи крв, а односи се на црвену боју овог минерала. Хематит је главни члан хематитове групе минерала коју чине четири минерала идентичне кристалне структуре с општом хемијском формулом Р₂О₃ гдје је Р = Al³⁺(корунд), В³⁺(карелианит), Cr³⁺(есколаит) или Fe³⁺.

Хематит из САД

Кристална структура

Структура хематита темељи се на хексагонској густој слагалини кисеоникових анјона (О^2-) с двије трећине октаедарских шупљина попуњеним жељезовим (Fe³⁺) катјонима. Хематит кристалиује у хексагонском кристалном систему, просторна група Р3ч с параметрима јединичне ћелије а = 5.03 Å, ч = 13.74 Å.

Физичка својства

Боја му зависи о кристалности, а креће се од црвене за фини прах до сиве и црне за узорке већих кристала. Тврдоћа Хематита је од 5 до 5,5 на Мохсовој скали, а специфична тежина варира од 4,9 до 5,3, зависно о узорку.

Хематит је слабо феромагнетичнан материјал на собној температури. Испод температуре Мориновог пријелаза од 260 К магнетско уређење је антиферимагнетско, а изнад Цуриеве температуре од 956 К постаје парамагнетско. Тали се при температури од 1565 °C.

Литература

• Р. М. Цорнелл, У. Schwertmann, The Iron Oxides, Structure, Properties, Reactions, Occurrence and Uses, VCH Publ. Corp, D-69451 Weinheim, Њемачка, 1996.