Разговор:Гвам

Острво се не зове Гвам него Гуам. И на енглеском се изговара као Гуам (ово У се изговара као кратко "У" никако као кратко "В"). --Никола (разговор) 23:05, 25. јул 2011. (CEST)

A и поред тога изгледа да госн Прћић није чуо да је Гуам укорењени облик. Требало би неко да му каже да пред друго издање његовог речника постане мало мултидисциплинарнији и запита се како народ и нелингвистичка литература користе многе појмове које он сад преинаћује у нешто друго и рогопадно по уво. --Sič (Que dici?) 14:00, 27. јул 2011. (CEST)

Када Твртко нешто смисли онда то мора тако бити, не обазире се он на то шта други мисле и како говоре. Занима ме зашто не мењамо назив Чикагу у Шикаго? Чикаго није ништа мање укорењен назив од Гуама. Самарџија (разговор) 14:10, 27. јул 2011. (CEST)

Овамо се као измишља топла вода за изговоре појединих банана острва а примера ради главни град Аустралије и даље изговарамо као Сиднеј? Ево видех недавно да су промењена имена неких географских објеката у хрватском језику, па је тако сада држава Венецуела по хрватски ВенеЗуела хехе. --Никола (разговор) 19:12, 27. јул 2011. (CEST)

Kanbera je glavni grad, a Sidnej nije ništa pogrešno. Isto tako Pariz i Vašington nisu nepravilni izrazi. Tako se u srpskom zovu ti gradovi.--Sič (Que dici?) 19:31, 27. јул 2011. (CEST)

Момци, пре него што почнете да гадите и вређате људе који свакако имају много више знања од вас у области српског језика, могли бисте барем да купите Правопис и да га прочитате. Госн Прћић не треба да чује шта је укорењено а шта није, јер он је меродаван за такве ствари, док вас двојица, ето, нисте. Престаните са вређањем еминентних лингвиста јер то није у духу Википедије, а сваку примедбу коју бисте имали на рачун неког правписног правила упутите на ову адресу. Википедија није свакако место за овакве разговоре. Уклико наставите у истом стилу, бићу присиљена да потражим помоћ од администратора. Хвала на разумевању. --Јагода испеци па реци 20:02, 27. јул 2011. (CEST)

Ja sam izrazio, recimo svoje čuđenje određenim rezultatima rada gosn Prćića, prema kojima mogu da izrazim sumnju da je T. Prćić radio na potpunom multidisciplinarnom istraživanju prilikom sastavljanja svoga rečnika. Razlog za moju sumnju je da vrlo često nije uzimao u obzir nikakvu dodatnu literaturu ili je nije ni konsultovao prilikom odluke kako određeni pojam treba pisati. Jer često određena struka zna za mnoge pojmove tokom dužeg vremenskog perioda i obimnijeg korišćenja i pre konačne donošenja odluke kako određeni pojam transkribovati trebalo bi istražiti koliko se određeni pojam koristi u kojem obliku. A nije prvi put da T.Prćić daje vrlo interesantna rešenja, poput Bermingama, ili Karla Sejgana gde se pre donošenja odredbe u T.P. rečniku objavljivale mnoge knjige prevedenim sa Karl Segan od strane ništa manje stručnog poznavaoca srpskog jezika gosn Živkovića, ili što se tiče Guama/Gvama gde se literatura koja se bavi špansko-američkim ratovima, i literatura koja se bavi Drugim svetskim ratom, i veliki broj atlasa i opštih enciklopedija velikom absolutnom većinom slaže oko naziva kao Guam, a da ne govorim o verbalnom komunikaciji gde je oblik Guam toliko rasprostranjeniji (što je teško osporiti) da bi oblik Gvam doveo do verovatnog nerazumevanja pojma kod mnogih (situacija slična Bermingamu; što mi isto pokazuje da zajednica ništa nije naučila iz te kolosalne rasprave). Na osnovu toga ja sam izražavam sumnju da rad T. Prćića nije uključivao mnoge izvore pre donošenja odluka o transkripcije pa one tako u pojedinim slučajevima ne pokazuju "stanje na terenu", tj manjkavost samog istraživanja kod pojedinih odredbi, ili sa druge strane (manje verovatna) da T. Prćić smatra da multidisciplinaran pristup ne treba da bude primenjivan u lingvističkim istraživanjima i da strogi lingistički pristup jedini ima pravo u normiranju relevantnih celina. S druge strane ako ti je potrebna pomoć adminstratora, znaš gde treba da se obratiš i ne vidim potrebu da to posebno navodiš. --Sič (Que dici?) 22:36, 27. јул 2011. (CEST)

Нисам упознат са радом дотичног господина лингвисте, али као географ по занимању могу да тврдим без икаквих проблема да се ова фамозна тачкица у сред Пацифика на свим светским језицима зове ГУАМ! А овакав вид транскрипције који је познат веома уском кругу људи (вероватно само том фамозном лингвисти) стварно не води ничему. Слична ситуација је и код нпр. белоруског града Витебска који одједном постаде Вицепск јер је то побогу име града на белоруском језику (иако је град у рускофоном говорном подручју) А јадна Латвија (како је крстише властити становници) код нас постаде Летонија (како је крстише француски аутори). Бермингам да не спомињем хехе. И на крају да ли то значи да ако још некоме од "генијалних" лингвиста падне на памет да рецимо Беч прекрсти у изворни "Вин" или "Вијен" сви треба истог момента да усвоје нови назив. Транслитерацијом имена географских објеката треба да се баве географи а не лингвисти. --Никола (разговор) 23:09, 27. јул 2011. (CEST)

Treba da se bave ova roda zajedno. Ali jos uvek nema dela gde ce se baviti geografksim pojmovima i geografi i lingvisti. Jer definitivno postoje mnoge stvari za dogovaranje.--Sič (Que dici?) 23:22, 27. јул 2011. (CEST)

Geografe, imena geogragskih pojmova spadaju u domen lingvistike, ne u domen geografije. Osim toga, u Pravopisu lepo piše da je obaveza geografa, istoričara i ostalih struka da slede uputstva iz pravopisa a ne da sami izvde zaključke u oblastima u kojima nisu stručni. Izgleda svako malo pojavi se neki geograf koji bi da izađe iz okvira svoje struke i da soli pamet lingvistima, tako da ću po ko zna koji put objasniti: Glas /w/ se transkribuje uvek kao V, a ne kao U, u Pravopisnom rečniku nema Guama kao izuzetka, prema tome slede se uobičajena standardna pravila za transkripciju sa engleskog, data u najnovijem Pravpisu izdatom 2010. godine. Nadam se da su gospoda sad zadovoljna, a ako nisu neka ovu pljuvačinu po lingvistima prebace na svoje privatne stranice za razgovore ili na Trg, jer ovde je tema članak, a ne nečiji lični utisci o tome kako je Prćić rešio lingvističke probleme transkripcije sa engleskog i zašto je to baš tako učinio. Dokle bre više da se svaka struka poštuje na ovoj Vikipediji osim lingvističke? Aman, ljudi, imajte milosti. Zamisli ti, Nikola, da ti ja svako malo pljuckam po tvojim profesorima i autoritetima i da ti se mešam u tvoje geografske članke diktirajući ti kako da pišeš uz diletantske argumente? Kako bi se osećao? Neka svako bre gleda svoja posla i svoju struku, i nek se ne meša u tuđe i neće biti nikakvih problema. --Јагода испеци па реци 00:19, 28. јул 2011. (CEST)

Jedna strana jedno, druga strana grugo. Niko ne spori pravila o transkripciji. Mi sporimo pretpostavku da Guam nije ukorenjeni oblik. I nema nikakve osnove za jadikovanje lingvista, a i stav stav da svako treba da gleda svoja posla u multidisplinarnosti može da dovede samo do ovakvih nesuglasica među strukama. I vidimo na primeru koliko je stav "neka svako bre gleda svoja posla" funkcioniše na delu. Btw, za pravopisni rečnik misliš na kratki rečnik u samom pravopisu ili na Šipkin rečnik? --Sič (Que dici?) 00:40, 28. јул 2011. (CEST)

Naravno na rečnik koji stoji uz Pravpis. Šipkin Pravopisni rečnik ni nemam, jer je dobio vrlo negativne kritike. Pun je grešaka i ne bi ga trebalo koristiti. A rečnik koji stoji u samom pravopisu i nije tako kratak, jer to nije rečnik kao svaki drugi, nego je rečnik samo onih reči oko kojih može iskrsnuti neka nedoumica. Guama nema, prema tome, nije izuzetak. --Јагода испеци па реци 00:45, 28. јул 2011. (CEST)

Pored samog Pravopisa, stoji i u samom Prćićevom Rečniku geografskih pojmova: GVAM. str. 68. Nadam se da je ovo dovoljno da se ova bespredmetna diskusija zaključi. --Јагода испеци па реци 00:48, 28. јул 2011. (CEST)

Бесредметна? Такав став према саговорницима само иде ка смеру рата изменама. Поред такође твоје потпуне искључивости. --Sič (Que dici?) 01:09, 28. јул 2011. (CEST)

Rat izmena? Heh. Samo izvoli. Vrati ako smeš. Ja imam argument potvrđen u relevantnoj literaturi, a šta ti imaš? "Meni se to ne sviđa"? Svašta. --Јагода испеци па реци 01:14, 28. јул 2011. (CEST)

Ја већ јасно рекох да немам појма ко је дотични лингвиста (и да ме се то нетиче). Немам намеру да се овде препуцавам са било киме, само сам написао примедбу да се острво не зове ГВАМ него Гуам. Ни у једној светском језику не постоји такво име. У енглеском језику се такође изговара као ГУАМ (дакле кратко У а не кратко В), и стварно не видим у чему је проблем ако неко изнесе своје размишљање. За Јагоду: не омаловажавам ничију струку (далеко било), што се за тебе не би могло рећи "Izgleda svako malo pojavi se neki geograf koji bi da izađe iz okvira svoje struke i da soli pamet lingvistima". Значи није моја струка да причам о имену острва, али зато јесте тамо неког човека који појма нема где се то острво налази, нити ишта зна о њему уопште. --Никола (разговор) 01:25, 28. јул 2011. (CEST)

Ne razumem Prcica, kad vec ispravlja krive Drine zasto onda ne ispravi sve? Ili kako on moze da kaze da je nesto ustaljeno ili ne? -- Bojan  Razgovor  06:30, 28. јул 2011. (CEST)

Ово није несугласност међу струкама, већ једно сасвим легитимно лингвистичко упуство. Није лингвиста оспоравао нечије географско знање, већ обратно се то чини на нашој Википедији већ дуже време врло упорно. Географима не смета да о овом острву постоји четири реда текста али им смета да се промени неко слово. Замислите да ја прочитам у овом чланку Гвам је острво у западном Пацифику и кажем ма то није мултидисциплинаран приступ, јер ја као човек из саобраћајне струке могу да предложим да је т оострво у Атлантику да би нас јефтиније изашле авионске карте. Или да неки војни стручњак каже када види у географској енциклопедији податак Гвам је острво обрасло џунглом (не знам да ли јесте) каже ма немојте молим вас, то нема везе са мултидисциплинарношћу, јер је логично са становишта моје науке да то буде пустињски терен, погодан за наше оклопне јединице и тако даље. Релевантан језички приручник каже једно и ту је крај сваке дискусије. Свако сме да изнесе своје мишљење да му се неко решење не допада и то није забрањено, али његово недопадање нема вредност у поређењу са релевантном литературом, што је хиљаду пута коментарисано, тако да овакве дискусије озбиљно кокетирају са троловањем.--Војвода разговор 10:51, 28. јул 2011. (CEST)

Nisam razumeo tvoj diskurs sa multidisciplinarnošću. Problem je totalna isključivost. Pogotovo što pravila postoje zbog jezika, a ne jezik zbog pravila. Tako da pravila treba da se koriguju u odnosu na jezik (govor) i da usmeravaju jezik pri nekoj dogovorenoj formi, a NE da budu potpuno isključiva (a znamo gde je potpuna isključivost dovela kod Bermingama pogotovo što ne postoji jedno lingvističko mišljenje i što ne postoji lingvistički koncenzus u svim lingvističkim priručnicima ni o Guamu, ni Birmingemu). Kad se primenjuje potpuna isključivost imamo ovaj primer koji u mojoj "fantaziji" (za koju verujem da nije daleko od istine) izgleda ovako: Korisnik koristi oblik Guam celog života. U jednom trenutku ustanovi da lingistički predloženi oblik treba da bude Gvam i kaže: "Jaoj, pa ja stalno koristim totalno pogrešan oblik pojma. Ok, od sad koristim samo Gvam. Jaoj, pa i ostali ljudi koriste pogrešan oblik. Idem na njikipediju da im kažem da su celog života (ili bolje od trenutka izlaska T.P. priručnika) ustvari koristili pogrešan oblik jer se ostrvo zove Gvam a ne Guam; i jer je nedopustivo da sav linvističko-neuki svet i dalje koristi pogrešan oblik; i jer sva literatura (lingvistička i sva ostala) koja koristi oblik Guam mora da se povinuje najnovijim istraživanjima savremene lingvističke nauke i gde tradicionalni oblik Guam više ne zaslužuje ni da se pomene." E ja sa takvom isključivošću imam problem. --Sič (Que dici?) 13:17, 28. јул 2011. (CEST)